Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заинтересован сам за куповину „Просвете”

Серђо Ђунти

Серђо Ђунти, власник италијанске издавачке куће „Ђунти”, која слови за једну од најстаријих у Европи и свету, после две и по деценије посетио је Београдски сајам књига. Свој први долазак на Београдски сајам, господин Ђунти је први пут походио, како каже, 1961. године, у време када се на сваком ћошку у Италији па и у Београду могла чути само чувена италијанска композиција „Марина”. Разговарамо о носталгији, али и озбиљним плановима овог великог издавача који има намеру да са својим равноправним српским партнером, кућом „Евро”, са којом већ неколико година послује као предузеће „Евро-Ђунти” прошири новопокренут ланац књижара, али и размотри могућност куповине „Просвете”.

Како памтите свој први долазак на Београдски сајам књига?

Сећам се и данас тог величанственог призора на Београдском сајму књига, те давне 1961. године, када сам дошао овде као представник своје куће. Имали смо велики штанд, међу штандовима других великих издавача из Европе и света. Још увек ми у ушима одјекује „Марина, Марина, Марина...” Била је то песма коју сте могли да чујете док сте шетали улицама Београда увече после сајма, ујутро док сте кретали на свој штанд, па и међу штандовима. Тада сам заволео Београд. Био је то посебан град, за мене као врло младог човека онда а и сада, када ме за њега веже пријатељство и партнерство са Новицом Јевтићем, власником „Евра”, али и амбиција да овде отворимо књижаре истоветне онима које имамо широм Италије.

Ваш долазак у Београд имао је, поред посете Сајму, један много важнији повод, а то је разговор о Вашем интересовању за куповину „Просвете”. О чему је реч?

Истина је, ја сам у Београд дошао и са том намером. Припремио сам у том циљу неколико предлога и изнео их на састанку са људима који су овлашћени и позвани да одлучују о даљем путу некада најозбиљнијег српског издавача, „Просвете”. Подсећања ради, ми смо као кућа, „Евро Ђунти” били учесници тендера поводом приватизације „Просвете”. Одустали смо у часу када смо схватили да је ситуација много сложена, те да је било много више непознаница и дубиоза од оних које смо реално могли да очекујемо, а сматрали смо да је и сама цена била нереална. Све оно што се догађало након приватизације показало је да смо тада донели добру одлуку. Ипак, у овом часу, када се ситуација битно променила, ту смо да прођемо нови круг разговора. Сматрам да одговорни људи који имају ингеренције по овом питању треба да буду свесни и одговорности, те да што пре донесу и одлуку о судбини „Просвете”. Сматрам да је ово час када и ове у неку руку остатке некад угледног издавача треба препустити искључиво у руке професионалаца, који једини могу да се суоче и да реше проблеме у којима је овај издавач данас.

Већ неколико година сте присутни у Србији као издавач. Како видите позицију „Евро-Ђунтија” данас, а како у будућности? Какви су Вам планови поводом књижарске мреже?

– Релација која већ деценијама постоји између мене и господина Новице Јевтића, власника куће „Евро” крунисана је на неки начин нашим партнерским предузећем. Оно на шта сам поносан када је „Евро-Ђунти” у питању јесте оно што је видљиво сваком оку, а то је висок степен професионализма. Уз то, оно по чему је „Евро-Ђунти” јединствен је то што је, рекао бих једини издавач у Европи којем је пошло за руком да, ево, како стоји у најновијем каталогу за ову годину окупи све релевантне ауторе, сва најзначајнија дела савремених писаца, попут Стефани Мајер, Роулингове, Кен Фолет… Не могу да не поменем значајну бригу за домаће, српске писце. Мислим да смо међу првима који су пажњу посветили најмлађима, чему у прилог иде и чињеница да имамо наслове за децу од најмлађег узраста па до тинејџера који су помало неправедно занемарени. Што се књижарске мреже коју смо покренули тиче, заиста сам задовољан. Наше књижаре се отварају на елитним местима, у градским центрима. Имамо књижару у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, а, ево, у Београду смо управо отворили нову књижару у Улици краља Милана, како се овде каже „код Лондона”, затим на Булевару краља Александра. Све те књижаре су конципиране тако да задовољавају и највише европске стандарде. Увек сам сматрао да књижаре морају да буду лепа и светла места, где би људи требало да се радују, да уживају. Управо такве су наше књижаре широм Италије, али и у Србији. Планирамо и даље отварање ових малих храмова књиге како у Београду тако и Србији.

Мила Милосављевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.