Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Када не радим, добијем мигрену

Каријеру схватам као бизнис план: Предраг Госта Фото Р. Крстинић

Докле сам стигао са остварењем америчког сна? Па, он је прилично велики и остварује се читавог живота. Мој сан је да имам каријеру у Америци, код нас, и у Европи. С обзиром да сам млад, многе лепе ствари су се десиле, али очекујем их много више – каже Предраг Госта (38) који живи у Атланти, а вечерас је гост диригент на концерту Београдске филхармоније у Коларчевој задужбини.

После студија соло певања и чембала у Београду, где се бавио раном музиком, Госта се усавршавао на Тринити колеџу у Лондону и државном универзитету Џорџије, где је специјализирао дириговање. На питање да ли на сопственом примеру може да потврди фразу да „у Америци свако има подједнаку шансу”, одговара:

– Ко је амбициозан и жели да ради, може да постигне већи успех у Америци него негде другде. Мене су, на пример, од 100 диригената 2007. изабрали за асистента диригента Националне филхармоније Вашингтона. Оркестар је гласао за оног диригента који најбоље комуницира са музичарима, уме да објасни оно шта жели, и на најбржи могући начин може да оствари резултат. Мислим да је пресудило моје знање али и мој карактер.

Како објашњава, пре 50 година диригенти су били аутократе, међу њима, рецимо, и чувени Карајан, али, додаје, да је то доба прошло, нарочито у Америци.

– Некада су оркестри поштовали све жеље диригента, који је био мали врховни бог. Последњих 20 година музичари преузимају све већу улогу по питању свега, репертоара, избора музичког директора... Они дају последњу реч, са ким и како желе да раде. Ја диригента видим само као капетана брода, остали су морнари, али без морнара брод никуда неће стићи. То је филозофија која је у Америци много доброг дала, јер је укинула снажног вођу чију визију остали слепо следе. Његово је да оркестар систематски доведе до врхунца на концерту, при том да не мисли да је бог и батина.

У Америци се, каже, није сусрео са неким колегом диригентом Србином, а обавештава да је у Атланту недавно дошла виолинисткиња Мирна Огризовић, и сада се бави дириговањем...

Иако му је база у Атланти, Госта не мисли да је то најбоље место на свету за његов посао. Штавише, често путује и све више размишља о повратку у Европу.

– Каријеру схватам као бизнис план. Направим свој петогодишњи план шта хоћу да ми се деси у том периоду, и радим на томе. Питао сам многе диригенте за тајну њиховог успеха. Иако сви очекују неки фасцинантан одговор, он увек подразумева напоран рад, као и план. Да се не расплињавате, већ фокусирате. Када су питали Баха како свира тако фантастично, он је рекао: једноставно, само треба да ставите прави прст на праву дирку у одређено време!

Госта каже да је радохолик, и када не ради – добије мигрену! Све своје ангажмане добио је на основу личних контаката, и зато сматра да је од изузетне користи развијање друштвене мреже познанстава јер „агенти кад су вам потребни, не можете да их добијете, а када вам каријера крене, онда вас јуре”.

– Драго ми је да нисам изгубио контакт са Београдом. Последњих година ме дрма носталгија, нарочито како су ствари овде почеле да се сређују. Раније када сам долазио, после седам дана сам био психички изморен јер кога год да видим од пријатеља сви су говорили како је овде јадно, тешко, и како им сви подмећу ногу. Сад причају мало другачију причу...

После Београда, наш саговорник лети у Немачку, и Санкт Петербург. Авион му дође као клинцу тротинет, а страх од летења не дели са Ериком Џонг. Дечачку жељу да постане пилот недавно је испунио добивши дозволу за управљање приватним авионом. Тада се препусти, возика и ужива, сам свој мајстор „у облацима”.

Још један део америчког сна.

М. Сретеновић

---------------------------------------------------

Хендл на програму

На вечерашњем репертоару биће два Хендлова дела: Музика за краљевски ватромет и Музика на води, као и Концерт за алт-флауту и оркестар „Булк” немачког композитора Роберта ХП Плаца. Солиста на флаути је Француз Жан-Ли Мене, оснивач ансамбла „Алтернанце”, са којим премијерно свира и снима дела савремених композитора.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.