„Србијашуме” без поговора враћају имовину црквама

Црквама и верским заједницама враћена је трећина одузете имовине. Према процени Дирекције за реституцију, 70 одсто непокретности могуће је вратити у изворном облику. Преостала потраживања која изискују замену за неку другу непокретност или новчано обештећење мораће да сачекају општу денационализацију.

Формирање фондова из којих би се давала алтернативна имовина црквама, као и услови и рокови за издавање државних обвезница, треба да буду прописани законом о реституцији. Тако је замишљено Законом о враћању имовине црквама и верским заједницама

Татјана Луковић-Јевремовић, руководилац групе за враћање имовине другим црквама и верским заједницама у Дирекцији за реституцију, наводи да су Браничевској, Шабачкој, Рашко-призренској и другим епархијама, као и Патријаршији СПЦ, враћени велики комплекси шума и шумског земљишта. То је учињено без икаквих проблема јер су од момента одузимања остали у државној својини.

– Јавно предузеће „Србијашуме“ максимално у поступцима сарађује са Дирекцијом у погледу прикупљања и стављања на располагање потребне документације. Оно редовно даје сагласности за враћање имовине – каже Луковић-Јевремовић.

Посебно истиче враћање три средње школе у Суботици, (Техничке и Политехничке школе, враћене Суботичкој бискупији РКЦ и Економске школе „Боса Милићевић“,  враћена Јеврејској општини Суботица). Оне су интересантне зато што су према закону образовне установе могле да буду изузете од реституције.

Насупрот томе, пуно корисника се противи враћању имовине бившим власницима. То су, каже, најчешће јавна предузећа и државни органи. Међу њима су „Војводинаводе“„Војводинашуме“, потом Национални парк „Фрушка гора“, Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде и Јавно правобранилаштво Републике Србије.

 –У многим случајевима се по нашем мишљењу потпуно неоправдано противе и улажу тужбе. У одређеном броју предмета враћања пољопривредног земљишта, јавни правобранилац Републике Србије, на предлог ресорног Министарства пољопривреде, редовно улаже тужбе и противи се враћању иако то исто земљиште држава односно његов управљачМинистарство пољопривреде, издаје у закуп разним правним субјектима– наводи наша саговорница.

Уколико Уставни суд Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама из 2006. године оцени неуставним, каже она, сва донета решења о враћању непокретности биће поништена.

Милан Париводић, аутор овог закона као и нацрта закона о реституцији, објашњава да је одлука тадашње владе била да се најпре сачини Закон о враћању имовине црквама, а одмах потом и овај други.

–Нисам добио јасно образложење због чега 2007. године није усвојен закон о реституцији нити је то јасно исказано. Све дискусије се завршавају тиме да су на јавној расправи постојале бројне примедбе – каже министар за економске односе са иностранством у тадашњој влади.

Полазишта у оба текста су била да се врати одузета имовина. Ако не може, враћа се друга ствар сличнога квалитета и вредности. Уколико такве ствари нема у државној имовини, даје се неки новчани износ.

Он сматра да велики део може да се врати кроз враћање кључева (од 50 до 70 одсто) или давањем других кључева зато што држава има много више имовине него што потражују првобитни власници или њихови наследници. То је ништа не кошта, а уједно се, према његовом мишљењу, ослобађа терета да буде власник огромне имовине са којом неефикасно располаже.

– Ако не можете да добијете ваше, добијете комад земље и продате га. Знате да вас нико није преварио и није вам држава крива. Наш основни проблем је у томе што грађани варају државу, држава вара њих и тај циклус се стално понавља– каже Париводић.

За реалну финансијску компензацију Србија, ни било која друга земља, нема довољно пара. Због тога ниједна држава, каже, реституцију није решила кроз финансијско обештећење. Већ је увек натурална основни модел, а компензација само када то није могуће због накнадно стечених права других људи или због неког другог јавног интереса. Реституција, каже, не сме доводити у питање макроекономску стабилност земље.

С тим што он сматра да не треба сви грађани да сносе терет реституције. Већ да изграђено грађевинско земљиште треба вратити бившим власницима, а да власници објеката плаћају закуп који разрежу локалне самоуправе. Такво његово поимање реституције грађевинског земљишта је било предмет спора са писцима новог закона, који имају другачије виђење.

Према Париводићевој процени, за реституцију је потребно око 2,5 милијарди евра.

Маријана Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Карлов угао

. Нека нам уместо краља врате отаџбину.

. Неки комунисти се преврћу у гробу. Све што су поштено отели сада се покварено враћа потомцима власника.

. Неким епархијама треба хитно вратити имовину. Џипови су им већ дотрајали.

. Тражићу рехабилитацију своје бабе, коју су силом уписали у АФЖ.

. Један комуниста је узвикнуо: „Добро, вратићу имовину, али идеју ми не дирајте”.

. Национализација је била увод у приватизацију.

. Кад би косовски Албанци вратили сва црквена и манастирска имања, не би имали територију за државу.

. Restitutio mater studiorum est.

Драгутин Минић