Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држави су најмилији вредносни папири

Оптерећење буџета по основу реституције може да буде на нивоу старе девизне штедње – 200 до 300 милиона евра годишње, каже Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија

Стари власницис будном пажњом пратезахтеве које шаље Српска православна црква држави за враћање одузете имовине, не зато што су велики верници, већ зато што знајуда враћање имовине цркви и другим верским заједницама у натури можеда имбудеаргумент да држава исти аршин примени и за њих. Јер, зашто би се цркви вратили сви поседи, а они да добију државневредноснепапире с доспећем од 20 година.

Бившивласници тврде да може да им се врати око 90 одсто имовине у изворном облику у ком им је и одузета, али државне процене говоредругачије. Од пријављених непокретности, с доказом о власништву, девет одсто је могуће вратити у натури, према прорачуну Министарства финансија, а 51 проценат у новцу. За осталу пријављену а одузету имовину нема доказа у власничким папирима, а држава нема коначан план ни за њих, али ни остале оштећене.

Званичници су прошле године тврдили да имају спреман предлог закона и решење за овај проблем, који је један од услова за улазак наше земље у Европску унију. Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија и руководилац радне групе за закон о денационализацији,био је искрен и рекаоза „Политику”да закон није написан.

– Радили смо на његовој припреми и имамо 90 одсто материјала, алине постоји у форми коју нацрт подразумева. Када се Уставни суд огласи по питању Закона о враћању имовине црквама и верским заједницамау року од две до три недељемоћи ћемо да представимо нацрт закона –одговара на питање шта је рађено протеклих годину дана од када се прича о новој верзији закона.

Зашто је битна одлука Уставног суда ?

Уколико та институција кажеда је Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама у сагласју са Уставом, држава ће морати да се определи за идентичан или незнатно измењен концепт обештећења. То значи враћање имовине у изворном облику, а само када то није могуће следују обвезнице.

– У том случају, у овим околностима, упадамо у огроман буџетски проблем. Због тога што враћање имовине у натури у овом проценту у коме је могуће, то јест девет одсто, држави намеће огромне финансијске обавезе за које нисам сигуран да може да поднесе – каже Илић наглашавајући да је начињена велика штета што није прво донет општи закон о реституцији, па закон о враћању имовине верским заједницама.

Јер, ако би се једном броју старих власника вратила имовина у оригиналном облику, тада би 91 одсто власника, које чека новчано обештећење, морали да буду исплаћени у износу од 70 до 100 одсто вредности непокретности. Само тако би, наглашава Илић, био испоштован принцип равноправности – прихватљив и за Суд за људска права у Стразбуру. Свака другачија пропорција била би мотив за тужбу против државе и она би због дискриминације била осуђена.Принцип равноправности, код нас је свето слово, каже Илић, јер смо приступили Савету Европе и ратификовали Европску конвенцију ољудскимправима, па тек доносимо закон.

– Несумњиво да је натурални модел најбољи уколико је доминантан. Да од сто захтева, чија је укупна вредност 100 процената, држава може физички да врати 80 одсто непокретности. То је не кошта ништа и плаћа само 20 динара. Да би био испоштован принцип равноправности новчано обештећење мора износити од 14 до 20 или 70, односно 100 одсто вредности непокретности. Ако неко буде тужио државу и жалио се што је добио 70 одсто, суд ће рећи да је то у границама равноправности испоштовано. Али ако би му држава исплатила 10 одсто, суд не интересује што држава није имала више пара да исплати. Осудио би је сигурно – објашњава Илић.

У случају да Уставни суд каже да је закон неуставан држава може да бира – хоће ли као доминантан модел узети натуралну реституцију, компензацију, новчану или пак комбинацију све три.

– Као неко ко пише закон не могу да будем одговоран за неправде које су учињене у прошлости, али могу за евентуално нове које ће бити начињене. А и те како сам одговоран за економски аспект читаве приче. Годишње оптерећење буџета по основу реституције може да буде на нивоу старе девизне штедње. То је 200 до 300 милиона евра годишње. Све преко тог износа је нереално. Поштујући динамику отплате других земаља од 10 до 20 година држава би за реституцију могла да издвоји две до три милијарде евра – наводи Илић.

Он каже да би с финансијског аспекта, имајући у виду да физички може да се врати мање од 10 одсто имовине, далеко мање оптерећење за буџет било да сви бивши власници буду обештећени новчано у истом проценту. Али то не значи да ће то бити примењено.

–Не можемо да кажемо да натуралне реституције неће бити. Можда ћемо доћи у ситуацију да кажемо да постоје изузеци– каже Илић.

Упитан који би део вредности некретнине био узет као параметар, под условом да оцена Уставног суда омогући држави да бира и да се она одлучи за финансијско обештећење, Илић каже:

– Немам одговор. Морамо прво да установимо вредност имовине која се потражује. То не можемо да урадимо када око 40 одсто подносилаца захтева није приложило доказе о власништву. То од њих у Закону о пријављивању и евидентирању одузете имовине из 2006. године, истина, није ни тражено. Да јесте, имали бисмо бар уредно направљену базу података.

Србољуб Панић, помоћник директора Дирекције за имовину, каже да је овој институцији поднето 73.000 пријава и 110.000 захтева за враћање имовине. Ову диспропорцију објашњава чињеницом да је у једном захтеву било неколико наследника. Без разврставања ти подаци ништа не значе за неку озбиљнију процену броја непокретности јер је исту имовину могло да потражује више особа.

Дирекција, каже, није имала овлашћења да утврђује основаност захтева, већ да их прими и да бивше власнике обавести да су стигли.

– Могли су да слажу, да претерају. Ми се нисмо упуштали у веродостојност пријава. Утврђивање власништва биће регулисано будућим законом о денационализацији и највероватније ће се решавати у управном поступку. Стари власници ће још једном бити позвани, али овог пута да доставе доказе о власништву – каже Панић.

Да ће мало имовине бити враћено у изворном облику или да ће то враћање бити ограничено наговестио је и Закон о приватизацији 2001. године. Потом је Закон о планирању и изградњи од прошле године то још једном потврдио. Конверзијом права коришћења у право својине на земљишту тежи се успостављању јединства власништва над објектом и земљиштем. Самим тим могућност натуралне рестититуције на изграђеном грађевинском земљишту отпада као могућност.

За Оливера Дулића, министра животне средине и просторног планирања, неспорно је да стари власници морају да буду адекватно обештећени. Али је по њему немогуће направити нејединство између власништва над земљиштем и објектом. То би, каже, створило још већи хаос, унело нове неправде и иницирало спорове између власника станова и земљишта.

– У бившем нацрту закона о реституцији из 2007. године предложено је да изграђено земљиште вратимо старим власницима, а да власници станова с њима успоставе закуподавни однос. Уместо да плаћају граду накнаду за коришћење земљишта, плаћали би је власнику плаца. У неким државама је то уређено тако што су оне одредиле цене по којима ће приватни власници давати земљиште у закуп. Стари власници су их тужили Суду у Стразбуру, с питањем како држава може административно да одређује цену коришћења мог поседа. Осим тога су власници земљишта подизали цене закупа земљишта и 100 пута. А без њихове сагласности нема ни адаптације крова, ни поправке лифта – објашњава Дулић.

Маријана Авакумовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.