Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ревидирана Југославија

Под називом „Ревидирана Југославија” од 5. до 10. новембра у Бечу је одржан књижевни фестивал у организацији уметничког удружења ,,Стара ковачница”. Учествовало је двадесетак књижевника из свих бивших југословенских република: Д. Албахари, С. Дракулић, Д. Јанчар, Џ. Карахасан, С. Видулић, Г. Петровић, Д. Великић, Л. Вегел, М. Стојић, А. Кујовић, Д. Јурковић, И. Бодрожић… Било је дипломата и социолога. Како је запазила бечка новинарка Дорис Акрап, имало је смисла питати књижевнике као посматраче и тумаче прошлости, јер завађени службени историчари нових држава нису поуздани.

На предавањима и у отвореној дискусији расправљало се о томе шта је остало од Југославије. Премда су мишљења била различита, атмосфера и дебата бивших суграђана била је смирена. Иако је службени језик скупа био немачки, није се осећала дистанца међу земљацима. ,,Дискусију на подијуму” у бечком театру Одеон, у којој је суделовао и дипломата Волфганг Петрич, пратило је неколико стотина посетилаца. По реакцијама се видело да су већина бивши Југословени, који иначе у Бечу чине половину свих усељеника. У двочасовном разговору отворена су питања о моралном држању писаца у рату и о конверзији интелектуалаца. Добро припремљени модератор Валтер Трамлер је вешто усмеравао живу расправу која је изазивала гласне реакције публике. Дискусија је од ових реакција профитирала.

Најупадљивији је утисак да је Југославија за многе учеснике и слушаоце још жива. У уводном излагању ,,Дискусије на подијуму” писац ових редова скренуо је пажњу на то да је оружани рат код нас замењен активним грађанским ратом сећања. Нове балканске државе још увек се надмећу у томе ко је већа жртва титоизма и рата. А тамо где су сви жртве, нема џелата. Славенка Дракулић, Гранд Даме хрватске књижевности, почела је са тврдњом: ,,Сви смо Југославију разбили, јер смо као грађани колаборирали.” Премда је рат стигао одозго, помогли су га и гласачи који су бирали ратне вође. Зато, тврди она, треба говорити о колективној одговорности. Књижевник Д. Великић је упозорио да се може уочити ,,траг новца”, који је имао крупну улогу у процесу распада Југославије. Дипломата Волфганг Петрич је признао грешке аустријске политике према Југославији, нарочито оне које су се тицале признавања република као држава. И Дејтон је, по њему, запао у етничку мрежу. Требало је понашати се другачије јер се у пребрзом признавању нових држава и међународна заједница ,,заплела у мрежу етно-случајева”.

Друга тема расправе била је југоносталгија. Миле Стојић из Сарајева је изричито тврдио да је Југославија за све нас била елдорадо, са чим се већина учесника сложила. Једини који се од тога оградио био је албански публициста Беке Цуфај, у чијим речима је одзвањао етнички тон. Од предавања треба поменути ,,Живот између огледала” босанског књижевника у егзилу Џевада Карахасана који је живописно и метафорично приказао судбину многих писаца у егзилу деведесетих. О нестанку српскохрватског језика и о новој вишејезичности, која ипак не спречава данашње разумевање између новоконструисаних језика, говорио је Д. Албахари. Загребачки германиста С. Видулић изнео је уверљиви портрет послејугословенског шовинисте који је креирао рат сећања у Југославији и злехудо га центрирао око некрофилне формуле ,,југословенског Апсурдистана”.

У потрази за изгубљеним местом сећања учесници нису крили шта Југославија за њих данас значи. Аустрији су очигледно занимљива ова мишљења, наравно не само стога што је овде изнета оцена да је Тито био последњи ,,балкански Хабзбург”. Па ипак, у расправи о сећању, кривици, титоизму и о југоносталгији закључка није било. Остао је загонетни утисак да је разбијање државе са којом се могло ићи у свет још увек интригантна тема, за нас и за странце подједнако. У Бечу се Југославија показала као прошлост која не жели да нестане. С разлогом, ваљда.

социолог, професор Филозофског факултета у Београду

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.