Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Асови и лидери светског спорта у Београду

Олимпијска победница из Сарајева и Калгарија: Катарина Вит Фото АФП

У Београду ће се сутра и у суботу одржати Генерална скупштина Европског олимпијског комитета, а обиман дневни ред заседања, појачан програмима домаћина скупа Олимпијског комитета Србије, који прославља 100. рођендан, доводе у наш главни град велики број лидера светског спорта и велики број бивших асова, олимпијских и светских шампиона, освајача медаља на највећим такмичењима.

Листа славних гостију Београда је веома дугачка.

На челу, по значају функције коју има али и угледа који је стекао, свакако је Белгијанац Жак Рог, председник Међународног олимпијског комитета, а на челу асоцијације олимпијских комитета Европе је Ирац Патрик Хики. Рог је био троструки олимпијац у џудоу, а Хики џудиста.

У делегацији МОК биће и Сергеј Бубка и данас светски рекордер у скоку мотком и светски рекордер по броју светских рекорда (35) и Френки Фредерикс, најбољи афрички спринтер свих времена бивши светски првак и четвороструки олимпијски вицешампион.

На челу многих олимпијских комитета европских земаља су некадашњи асови светског спорта, као што је Пољакиња Ирена Шевинска, која је од 1964. до 1976. освојила седам медаља (3 златне, 2 сребрне, 2 бронзане) на олимпијским играма, или Бугарка Стефка Костадинова, олимпијска и светска шампионка, и данас светска рекордерка у скоку увис. Мађар Пал Шмит, двоструки олимпијски шампион у мачевању и нови председник Мађарске ипак неће доћи у Београд. У суботу, због нове функције, одступио је са места председника Олимпијског комитета Мађарске а заменио га је Жолт Боркаи, олимпијски шампион на коњу с хватаљкама из Сеула 1988. и на новој дужности дебитује у Београду.

У Београду организатори олимпијских игара и европских олимпијских фестивала поднеће извештаје о припремама за „своје” игре а одбори за кандидатуру за Зимске игре 2018. и ЕЈОФ 2015. покушаће да убеде чланове Генералне скупштине ЕЈОФ да су они најбољи могући избор. А ко то може боље да уради од великих асова.

Тако ће о припремама Лондона за Олимпијске игре 2012. говорити председник ЛОЦОГ лорд Себастијан Коу, бивши олимпијски шампион, светски првак и рекордер на средњим пругама. Двострука олимпијска шампионка у уметничком клизању Немица Катарина Вит, од пре два месеца налази се на челу кандидатуре Минхена за Зимске игре 2018. године, а у делегацији Минхена је и Клаудија Бокел, члан МОК и олимпијска вицешампионка у мачевању из Атине 2004. Главни град Баварске имаће великог ривала у Француском Ансију у чијој је свити велики број освајача медаља на највећим такмичењима у зимским спортовима. Директор пројекта „Анси” је Едгар Гроспирон, олимпијски шампион и троструки светски првак у скијању слободним стилом (хупсери), а уз француске асове од Перин Пелен, која је у Сарајеву 1984. освојила сребрну и бронзану медаљу у скијању, до Антоана Денеријеа, олимпијског шампиона у спусту из Торина 2006, у тиму је и Швеђанка Пернила Виберг двострука олимпијска шампионка у скијању.

Сјајног промотера кандидатуре за Организацију Зимског европског олимпијског фестивала младих нашли су Сарајево и Источно Сарајево. То је Словенац Јуре Франко, који је баш у Сарајеву 1984. освојио прву олимпијску медаљу (сребро у велеслалому) за југословенско скијање.

Ж. Б.

-------------------------------------------

Жуков потврдио долазак

Александар Жуков, који је изабран за председника Олимпијског комитета Русије, после неуспеха руских спортиста на Зимским олимпијским играма у Ванкуверу, потврдио је долазак у Београд – авионом Владе Русије.

То није изненађење јер је Александар Димитријевич Жуков и заменик председника Русије.

Председник Олимпијског комитета Русије је у младости играо шах и заслужио звање „мајстор спорта”, а од 2003. до 2009. био је председник Шаховског савеза Русије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.