Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лед креће, клизаљке на готовс

Београђани су пре више од једног века открили чари клизања, а у то време су једине подлоге за ову зимску забаву биле залеђене улице и реке. Традиција рекреирања, али и дружење и флертовање на бридовима клизаљки којима су обележене деценије градског живота, ускоро ће бити обогаћена још једном сезоном, која почиње наредних дана.

– Као и претходне зиме, град ће помоћи отварање клизалишта на Ади Циганлији, Тргу Николе Пашића и Старом ДИФ-у. Термини су углавном бесплатни, наплаћује се само издавање опреме. Очекујемо велики број посетилаца, с обзиром на то да је ледена плоча на Ади прошле сезоне угостила готово 40.000 клизача. Почетак рада ових центара зависиће од временских услова – објашњава Аца Ковачевић, градски секретар за спорт и омладину.

Онима који ће наредних месеци део слободног времена провести на сличугама на располагању су и ледени терени у спортским центрима. Једно од најпосећенијих затворених клизалишта, оно у Леденој дворани „Пионир”, отворено је још половином септембра, а цене су исте као прошле године. Рекреативни термин од 90 минута кошта 200 динара радним данима и 300 викендом. Изнајмљивање опреме стаје 250, а оштрење клизаљки 300 динара, док је за месечну карту потребно издвојити 6.000 динара.

Капије за љубитеље спортова на леду отвориће и центар „Олимп” у којем ће цене, такође, бити као прошлогодишње. Сезона ће почети 22. децембра, на 40. рођендан овог спортског комплекса.

Новобеограђанима је као и прошле године на располагању клизалиште „Пингвин” у Блоку 62, а поред хотела „Југославија” на земунској обали Дунава врата је отворио и „Замак”.

Упркос интересовању и отварању све више терена за клизање, овај спорт је, већ годинама, на танком леду.

Рачун Спортског савеза спортова на леду (СССЛ) био је у блокади од фебруара 2006, а стечајни поступак је окончан пре неколико месеци. Међународни клизачки савез је минулог лета искључио СССЛ из свог чланства, што значи да клизачи и судије из Србије тренутно не могу да учествују на такмичењима који су у календару Међународног клизачког савеза. Тренутно, у Београду има педесетак  активних клизачица у шест клубова, а свега њих десетак наступа у такмичењима републичког ранга.

Тако је готово до последње паре проћердан капитал који су београдски љубитељи и зналци клизања стицали деценијама. Прва значајна етапа отпочела је 24. јануара 1954. отварањем стадиона „Ташмајдан” (чије име је тада било „Предузеће за производњу и продају леда”). Утицај тамошње ледене плоче на живот оновремених младих Београђана овековечен је у култној ТВ серији „Грлом у јагоде”.

– Једна од епизода посвећена је напору главног јунака Банета да научи да клиза, како би, као његов друг Мики Рубироза, тада хокејаш, освајао срца девојака – подсећа Војислава Васовић, председница Клизачког савеза Србије.

Према њеним речима, једини клизачки клуб у Београду до 1979. године био је клизачко-котураљкашки клуб „Младост”, а први шампионат у престоници организован је 1977. године. Било је то Првенство Југославије за старосну категорију до 12 година.

– Развој уметничког клизања у Београду је знатно убрзан када је отворена Ледена дворана „Пионир”, 1978. Тих година је у Београду су радила отворена клизалишта на Старом ДИФ-у, на терену Спортског центра „Врачар” и на Бановом брду, а основан је и Клизачки клуб „Београд – Палилула”. Мислим да је период од 1978. до 1986. био доба највеће популарности клизања у Београду. Насупрот томе, на крају претходне деценије није било ни основних услова за тренинг – неко време није радила чак ни Ледена дворана „Пионир”, па се тренирало у Новом Саду – закључује Војислава Васовић.

----------------------------------------------

Прво клизалиште код Железничке станице

Прво уређено клизалиште у престоници направљено је 1900. године у близини Железничке станице. Већ од 1909. сличан замрзнути „полигон” постојао је и испред данашњег Дома војске.

О клизању у периоду између два светска рата сачуван је мали број докумената, јер је 1957. изгорео архив тадашњег Савеза клизачких и котураљкашких спортова Југославије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.