У Србији застој у враћању национализоване имовине

БРИСЕЛ – Европски парламент сматра да се у Србији проблему повраћаја имовине национализоване после Другог светског рата „још није ваљано приступило ни кроз законе, ни кроз потезе државне управе”.

ЕП упозорава да ће тај проблем бити „заоштрен ако влада Србије учини исте грешке какве су почињене у суседним земљама у политици реституције или надокнаде”.

То се наводи у студији Европског парламента, израђеној на темељу петиције Међународне уније за повраћај непокретне имовине (УИПИ), која ће у Бриселу објавити сажетак ове студије.

Међународна унија за повраћај непокретне имовине ће то учинити на посебном скупу с представницима удружења за реституцију из Србије, Босне, Хрватске, Албаније, Румуније и Бугарске.

Према овој студији, Европска унија кроз поступке придруживања земаља Западног Балкана располаже делотворним средствима за утицај на власти тог региона да усвоје и спроведу законе о реституцији, будући да то спада у ЕУ стандарде о владавини закона, поштовању људских права, права на имовину и утиче на опште добре услове за деловање ефикасне тржишне привреде.

Европска комисија је у недавном годишњем извештају о европским реформама у Србији јасно нагласила и решавање проблема реституције.

У документу ЕП се наводи да је до септембра 2009. властима у Србији достављено 76 хиљада захтева за повраћај одузете непокретне имовине, а чињеница да у Србији о том проблему још увек нису усвојени ваљани закони „показује да је Србија веома специфичан случај”.

И, поред осталог, напомиње се да и због „нерешавања стања с општинским власништвом, многи инвестициони пројекти, укључујући оне које финансира Европска унија, не могу бити спроведени”.

А, како се упозорава у овом документу, „законско обезбеђивање општинског власништва, пре општег решења за реституцију-повраћај имовине, само би још више све искомпликовало”.

„Процене о финансијским импликацијама реституције или надокнаде су прилично мутне и доводе до свађа између заинтересованих лица и владе”.

„Реституција у натури би могла да умањи непосредан финансијски трошак друштву, а тиме би се избегла и надокнада у новцу”.

„Међутим”, закључују творци студије ЕП, „Што се с овим питањем више одуговлачи, биће теже да се за то примени механизам, имајући у виду да Србија одлаже да донесе јасну одлуку о том питању”.

Међународна унија за повраћај непокретне имовине је у петицији Европском парламенту затражила да се од бивших комунистичких власти национализована имовина врати „истинским власницима”.

А потпредседник ЕП Едвард МакМилан, је у име УИПИ и српског удружења за повраћај одузете имовине, том приликом изјавио да је реституција проблем у многим земљама потенцијалним кандидатима и кандидатима за чланство у ЕУ, уз опаску да је „Србија можда најтежи случај” јер уопште и нема закон о реституцији.

„Здрав разум говори да Европска унија мора подстаћи најбољи поступак у питањима власништва јер је то по правилу највећи иметак који људи имају или у њега улажу”.

МакМилан је изнео и тврдњу да међу разлозима за одуговлачење с решавањем повраћаја одузете имовине, „јесте и то што у тој земљи и даље постоји интерес да власти одуговлаче поступак реституције у корист грађана појединаца, зато што би то довело у питање неке укотвљене интересе из доба Милошевићевог режима”.

У студији ЕП се наводи да би ЕУ могла предложити Србији и осталим заинтересованим земљама да што пре нађу решења и кроз „повезивање реституције с приватизацијом, установљење заједничких фондова, продају државне имовине, наменске позајмице”.

„А дужна пажња се мора посветити и чињеници да то извесно собом носи последице за национални буџет-дефицит”.