Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држава намеће локације за регионалне депоније

Локалне власти треба да се побрину и за налажење оператера који ће уклањати и разврставати смеће Фото Д. Јелен

После вишегодишњег отезања, градови напокон склапају међусобне споразуме о формирању регионалних депонија. Од 167 локалних самоуправа две трећине су још у процесу преговора, али десетак је потписало уговор, поједине су изградиле заједничке депоније, од којих су понеке и почеле да примају отпад. Мада су то охрабрујуће вести, локалне власти које још нису преломиле куда с депонијом могле би, као и до сада, у бесконачност да расправљају о подесним локацијама, избегавајући суочење с побунама које избијају када грађанима предоче идеју да у њиховом суседству добију ђубре из домаћинстава свих околних градова. За недогледно околишање, међутим, више неће имати много времена јер изменама Закона о управљању отпадом министарство ће дати себи овлашћење да неодлучним општинама наметне локацију.

– Мораћемо дати рок за реализацију плана који предвиђа 26 регионалних депонија. Ако рокови буду пробијени, министарство ће моћи да одреди места погодна за депоније – објашњава Александар Весић, помоћник министра.

Локалне управе ће се можда бунити против тог решења, али упућени верују да ће многе од њих задржати ту позу само због својих гласача. Наметање локација ће на државу превалити одговорност за непопуларан потез за који су управе градова и општина свесне да је неизбежан. Не зато што су на њега приморане него зато што је боље коначно направити санитарну депонију уместо да се одржавају садашња неуређена сметлишта, са којих загађење продире у земљиште и отиче у воде.

Осим успостављања регионалних депонија, локалне власти, према задужењима датим им прошле године, треба да се побрину и за налажење оператера који ће уклањати смеће и разврставати га како би омогућио рециклажу отпада који се може поново искористити као секундарна сировина. То може бити градско комунално предузеће или приватна фирма. И такви уговори су већ потписани у многим градовима, али поједине власти су, испоставило се, с њима и превише пожуриле. Такав је пример, нипошто усамљен, Кикинда а свуда је сценарио био исти. Приватни оператер понуди управи своје услуге по повољној тарифи али у уговор убаци клаузулу којом им се гарантује да ће се на територији општине наћи извесна количина смећа, која је, с обзиром на цене секундарних сировина, неопходна да би му бизнис био профитабилан. Власти то прихвате мислећи да барем ђубрета увек има у изобиљу. Потом се испостави да ни смеће не навире из непресушних извора и да оператер има право на новчану надокнаду за губитак настао зато што су количине мање од предвиђених.

– Такви уговори су склапани пре него што је прописан метод за израчунавање количина отпада који се годишње ствара на територији општине. Метод је Агенција за заштиту животне средине дала ове године, па таквих грешака више неће бити. Питање је, међутим, како ће локалне власти платити пенале које већ дугују – каже Љубинка Калуђеровић, секретар за заштиту животне средине Сталне конференције градова и општина.

Градске управе су биле дужне и да формирају своје фондове за заштиту животне средине, у које би се сливао део новца од надокнада које плаћају загађивачи. Према неким подацима, чак трећина то још није учинила, мада је за то било неопходно само да на свом рачуну отворе посебну ставку. Нису сви градови успели ни да министарству на одобрење пошаљу план улагања средстава из фонда, мада је то предуслов да потроше иједан од тих динара. Само трећина градова је направила план за управљање отпадом на својој територији, за шта је рок прошао још 24. маја. Додуше, тај задатак им је отежало и то што министарство није припремило релевантне подзаконске акте али и без тога многе не би стигле на време, оцењује Калуђеровићева.

Проблем је, наиме, што локалне власти нису имале довољно људи који би се бавили екологијом ни пре него што су пребачене ове нове надлежности. У многим управама се животном средином бави само једна особа, која је у практично незаконитом положају да предлаже и усваја правилнике и надзире њихово спровођење, каже Калуђеровићева.

– У Крагујевцу, који није мали и има озбиљних еколошких проблема, од 750 људи у управи свега петоро ради на животној средини. Дешава се понегде да у граду постоји један једини комунални инспектор, што је већ огроман посао, и да њега оптерете да буде и еколошки инспектор. Чак и ако се обуком оспособи за тај задатак, који обухвата много подсектора, он физички не може све да постигне – прича Калуђеровићева.

В. Вукасовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.