Критичари „Нобелу” не дају мира

Од прве Нобелове награде за мир, додељене 1901. године, процедура, номинације и лауреати овог престижног признања представљају повод значајних критика и контроверзи. Према појединим аналитичарима, један од најконтроверзнијих лауреата је актуелни амерички председник Барак Обама, будући да је Нобелову награду за мир добио пре него што је у пракси остварио „значајан допринос миру”.

Статутом Нобелове фондације прецизно је утврђено ко номинује и бира лауреате који добијају диплому, медаљу и документ који потврђује износ награде. Ове године награда ће износити милион и по долара. Церемонија се традиционално одржава у Градској већници Осла, а дан касније се одржава концерт који преносе телевизије широм света.

Овогодишња додела награде кинеском дисиденту Љу Сјаобоу изазвала је негодовање Кине и њен притисак на бројне земље да не присуствују церемонији у Ослу. Представници Кине и још 18 земаља, међу којима и Србија, нису прихватиле позив да присуствују церемонији. Слично незадовољство Пекинг је показао и кад је 1989. Нобелову награду за мир добио тибетански вођа далај-лама.

Политичка надгорњавања земаља око доделе Нобелових награда није новина у историји овог признања, а највише их је било у време хладног рата. Тако је Москва негодовала пре 35 година када је „Нобела” за мир добио совјетски дисидент Андреј Сахаров, који као и Љу није могао да присуствује уручењу награде.

Уручењу награде давне 1936. године није могао да присуствује ни немачки новинар и пацифиста Карл фон Осјецки, којег је утамничио нацистички режим Адолфа Хитлера. Хитлер је забранио свим Немцима да приме Нобелове награде у другим областима, тако да су добитници „Нобела” за хемију Рихард Кун и Адолф Бутенанд, као и „Нобела” за медицину Герхард Домаг, одбили своја признања.

И совјетске власти су 1958. године натерале Бориса Пастернака да одбије Нобелову награду за књижевност, док је ово признање 1970. додељено Александру Солжењицину што је протумачено као јасна политичка мотивација Нобеловог комитета да у то време „хладног рата” даје с времена на време престижну награду за мир бескомпромисним опонентима совјетског режима.

С друге стране, распадом Совјетског Савеза, када се Русија од директног противника претворила у партнера Западу вољног да сарађује, Нобелова награда за мир стигла је у руке Михаила Горбачова, последњег лидера СССР-а.

После Горбачова, наклоност Нобеловог комитета се померила ка Западу тако да су протеклих година Нобелову награду за мир добили Ал Гор и Марти Ахтисари, при чему су за многе у свету и ови лауреати били поприлично спорни.

Памте се контроверзе из 1973. године када су за мировни споразум у Вијетнаму награду добили амерички шеф дипломатије Хенри Кисинџер и вијетнамски министар Ле Дук То. Док је Ле одбио да прими награду, за Кисинџера његови критичари тврде да је он више „закувао” рат у Вијетнаму него што је помогао постизању мира.

Награда бившем америчком председнику Џимију Картеру 2002. протумачена је као посредна критика Џорџу Бушу који је убрзо после тога одобрио инвазију на Ирак.

Статут Нобелове фондације не допушта да информација о номинацијама, расправе или истрага која се тиче награде буде публикована најмање 50 година после доделе награде. Тако да је са пола века закашњења откривено да је један члан шведског парламента 1939. номиновао Адолфа Хитлера за Нобелову награду за мир, као и да су међу номинованима били Јосип Висарионович Џугашвили Стаљин и Бенито Мусолини.

С друге стране, међу онима који нису добили Нобелову награду за мир јесу Махатма Ганди, који је чак четири пута био номинован, потом Елеонор Рузвелт, Вацлав Хавел, нигеријски активиста за заштиту околине Кен Саро Вива, палестинска политичарка Сари Нусејбех. Многи сматрају да је награду требало да добије и папа Јован Павле Други.

С. Р.

------------------------------------

Ко номинује добитнике

Норвешки Нобелов комитет сваке године позива „квалификоване особе” да поднесу номинације за Нобелову награду за мир, које морају да буду поднете најкасније до 1. фебруара у години додељивања награде. Највећи број номинација поднет је 2009. године – 205.

Статут Нобелове фондације прецизно одређује категорије људи које могу да поднесу номинације:

– чланови националних скупштина и влада и чланови Интерпарламентарне уније;

– чланови Сталног арбитражног суда и Међународног суда правде у Хагу;

– чланови Института за међународно право;

– универзитетски професори историје, политичких наука, филозофије, права и теологије, председници универзитета и директори института за истраживање мира и за међународне односе;

– бивши добитници укључујући и чланове управних одбора организација које су претходно добиле награде;

– садашњи и бивши чланови норвешког Нобеловог комитета;

– бивши стални саветници норвешког Нобеловог института.

------------------------------------------------

Конфучијева награда – кинески пандан „Нобелу”

Пекинг – У Кини ће данас бити додељена „Конфучијева награда за мир”, само дан пре него што ће кинеском дисиденту Љу Сјаобоу у Ослу бити уручена Нобелова награда за мир, преноси Танјуг. Названа по славном кинеском филозофу, нова награда је створена да „интерпретира гледишта на мир која има кинески народ”, наводи се у саопштењу комитета за награде. Познат је и први лауреат – бивши тајвански потпредседник Лијен Чан, уз образложење да је „саградио мост мира између домовине и Тајвана”.

Идеја о увођењу овакве награде први пут се појавила пре три недеље. У комитету за доделу награде истичу да то није владино тело, али признају да су тесно сарађивали са Министарством културе. Председник Комитета Тан Чанглију није желео да открије ни када је комитет формиран ни како је изабрано пет чланова. Добитник тек установљене награде изабран је међу осам кандидата, међу којима су и личности које су раније номиноване или су добиле Нобелову награду – милијардер Бил Гејтс, бивши јужноафрички председник Нелсон Мандела, бивши амерички председник Џими Картер, палестински лидер Махмуд Абас и друга највиша фигура у будизму, после далај-ламе – панчен-лама.(/slika2)

------------------------------------------

Кина високо цени одлуку Србије

Кинески амбасадор у Србији Веј Ђингхуа нагласио је да Кина високо цени одлуку Србије што није послала свог представника на доделу Нобелове награде за мир у Осло, коју треба да добије кинески дисидент Љу Сјаобоу. Он је рекао да „српски народ зна да додела Нобелове награде за мир кинеском дисиденту нема веза са миром”.

– Србија зна да ни додељивање Нобелове награде бившем специјалном изаслаником УН за Косово и Метохију пре две године Мартију Ахтисарију није имало везе са људским правима, тако ни овогодишње додељивање кинеском дисиденту нема никакве везе са миром. Реч је о дисиденту који је тражио да Кина још 300 година буде колонија – истакао је Веј Ђингхуа.

Када је реч о стратешком партнерству са Србијом, Веј Ђингхуа је нагласио „да увек имају разумевање за њене виталне интересе и да поштују интегритет и територијални интегритет сваке земље”.

– Са друге стране, мислимо да додељивање Нобелове награде за мир кинеском дисиденту нема везе са миром – закључио је амбасадор Кине у Србији на јучерашњој конференцији за новинаре у Влади Србије на којој је потписан уговор о ревитализацији Термоелектране „Костолац”.

Д. С.

----------------------------------------------------

Незадовољни и у Београду и у Бриселу

Портпаролка европског комесара за проширење Штефана Филеа Анђела Филоте изјавила је јуче на конференцији за новинаре у Бриселу да је заједничка одлука свих 27 чланица ЕУ да присуствују церемонији доделе Нобелове награде за мир, и да ће та порука бити пренета властима у Београду.

Према њеним речима, „могуће је” да ће и током данашњег састанка комесара Филеа са председником Владе Србије Мирком Цветковићем „бити поменуто” и ово питање. Она је додала да је сувише рано да би се могло рећи да ли оваква одлука Србије може негативно утицати на мишљење комисије о њеној кандидатури за чланство.

Критике на рачун власти у Београду стигле су и из Европског парламента, чији представници одлуку Србије оцењују као „лош сигнал”. Осим негативних реаговања из ЕУ, одлука да Србија практично бојкотује уручење Нобелове награде кинеском дисиденту и борцу за људска права изложена је оштрим критикама и у Србији, где се тим поводом огласило више угледних невладиних организација, као и неке политичке странке.

Преиспитивање те одлуке су од Владе Србије затражили Београдски центар за људска права, Центар за практичну политику, Фонд за хуманитарно право, Комитет правника за људска права, Хелсиншки одбор за људска права, Грађанске иницијативе и Форум писаца. Одлуку да представник Србије не присуствује додели Нобелове награде за мир критиковале су и неке странке: Либерално-демократска партија, Српски покрет обнове и Лига социјалдемократа Војводине.

----------------------------------------------------

Кремљ: Нобелова награда за Асанжа

Џулијан Асанж је за свој рад заслужио Нобелову награду, и невладине организације би требало у том смислу да покрену одговарајућу иницијативу, саопштено је јуче из администрације руског председника. Поменута идеја, међутим, прилично је изненадила представнике руског невладиног сектора у којем се реакције крећу од збуњености, па преко претпоставки да је у питању тек жеља Кремља да додатно „стане на жуљ” Американцима који су највише погођени Асанжовим открићима, до става да оснивач „Викиликса“ такво признање не заслужује ни на који начин.

С. С.