Среда, 27.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лепенски праљуди добили кров над главом

Поглед са Дунава на покривено станиште прачовека Фото С. Тодоровић

Доњи Милановац – Четири деценије после открића, чувено праисторијско неолитско налазиште Лепенски вир, код Доњег Милановца, и популарни прачовек Лепенац добили су ових дана трајну заштиту у виду провидног крова од лексана, на површини од око четири хиљаде квадратних метара. На велику радост пројектаната, градитеља и инвеститора – посебно Марије Јовин и Синише Темеринског, из Републичког завода за заштиту споменика културе, који су на овом пројекту заштите и презентације најстаријег станишта прачовека у Европи радили од 1998. до 2009. године – демонтирано је ругло привремене веома ризичне надстрешнице, сачињене од салонита на црвоточним дрвеним стубовима. А тај „привремени“ кров, постављен овде још 1969. године, више је одбијао него што је привлачио посетиоце.

Урађена је прва и најважнија фаза обимног пројекта, а већ у току идуће године, средствима НИП-а од око четири милиона евра, биће завршени и преостали делови у овом археолошком драгуљу природе, какав је Национални парк „Ђердап“. Најпре ће, како је предвиђено, под трајни кров бити постављен сав важан археолошки материјал са налазишта, укључујући и двадесетак монументалних камених јајоликих скулптура лепенских праљуди. А потом ће бити завршени и центар за пријем посетилаца, етноапартмани, речно пристаниште, истраживачка станица, саобраћајнице и паркинг.

– Ово је сада прва прилика, после четири деценије, да се једним погледом може сагледати неолитско насеље, околна природа, воде Дунава и моћна стена Трескавац на супротној обали – каже, усхићено, Марија Јовин. – За мене је ово свечаност. Све што је до сада чамило у полумраку у депоима Народног музеја у Београду – изрониће на светлост.

Архитекта пројектант Марија Јовин каже за „Политику“ да је изузетно срећна што са Синишом Темеринским, и свима осталима који су од октобра 2008. године учествовали у овом подухвату, оживљава успомену на покојног академика Драгослава Срејовића. То је, вели, и њихов дуг човеку који је још за живота депримирано изјављивао како страхује да ће све пропасти због нашег дугогодишњег немара. Срећом, сада ће овим пројектом заштите и презентације, који има сагласност и Министарства културе, све бити много доступније, и нама и свету. Предстоји конзервација праисторијских станишта и повратак скулптура на право место. Из депоа Народног музеја у Београду биће враћено све што је, из безбедносних разлога, пре 40 година, тамо однето. И све ће бити како је било у време открића.

– Време потребно за конзерваторске радове и припрему скулптура и жртвеника је према програму и динамици Републичког завода за заштиту споменика културе три месеца – каже Марија Јовин. – А то значи да на пролеће можемо имати уређено археолошко налазиште, спремно да прими посетиоце.

Пројектанти наглашавају да ће све то сада трајно и на једном месту бити потпуно заштићено. Синиша Темерински додаје да је реч о поликарбонатном покривачу изузетних својстава. Има заштиту и од ултравиолетног зрачења и, истовремено, смањује ниво топлотног зрачења. А о трајности и добрим својствима најбоље говори податак да су извођачи дали гаранцију на квалитет радова која временски пет пута премашује уобичајене гаранције у грађевинарству.

Темерински наглашава да је овај подухват у минуле две године изведен у веома тешким и специфичним условима, али беспрекорно. Конзорцијум извођача предводила је „Пројектомонтажа” из Београда, а у подухват су била укључена и београдска предузећа „Крајина-инжењеринг”, „Елкомс” и „Полимерс”. Велики зналачки допринос дали су и „Амига” из Краљева и „Тончев-градња” из Сурдулице, а све су то стручно надзирали експерти Грађевинског факултета из Београда. У пројектовању појединих елемената учествовало је и више од двадесет стручњака свих профила, а статички прорачун импресивне челичне конструкције која носи кров и зидове од лексана израдило је предузеће БМЦ из Београда.

Све је то, каже Темерински, „у складу“ са значајем налазишта које је старо готово осам хиљада година. Налазиште је велики допринос људској цивилизацији и све је сада чињено да траје још дуго. Пројекти су прављени са том идејом, а пресудно за њихову реализацију било је то што су ту идеју подржали Министарство економије и регионалног развоја, посебно његов Сектор туризма, и општина Мајданпек. Министарство је сачинило стратегију заштите културне баштине у функцији развоја туризма, а општина Мајданпек је у томе препознала своју велику развојну шансу. До сада је у овај пројекат уложено 350 милиона динара и тај улог, и нова улагања, вишеструко ће се исплатити.

То ће значити укључивање Лепенског вира у регионалне и међудржавне прогрме. И Мајданпек и налазиште биће укључени у међународни дунавски саобраћајни коридор. На том коридору налазиће се, према плану Сектора за туризам, и други наши археолошки драгуљи као што су Сирмијум, Виминацијум, Ромулијана… До сада је Лепенски вир годишње посећивало 30.000 туриста, али ће се та посета вишеструко увећати. Биће створени услови да све више великих туристичких бродова, са богатим светским туристичким номадима, а таквих Дунавом кроз Ђердап годишње прође више од 600, застане и овде.

Стојан Тодоровић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mateja Jestrovich
Nisam arheolog, ali sam ubedjen da u istoj lokaciji postoji jos blaga, nije sve prekopano, pa ako se grade bilo kakvi objekti, dogodice se belaj, steta. Ako se ja pitam nastavio bih bih sa eskavacijom na manjim povrsinama, pa bih onda zakljucio sta da se radi. Ne mogu da verujem da su ziveli u tako skucenom prostoruSamo kazem, brine me.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.