Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

КОМЕ СЛУЖИ СЛУЖБА

Прекјуче смо коначно сазнали да је Славка Ћурувију убила Служба. За такво откриће српској полицији је требало више од седам година. Добро, и то је нешто, такве мрачне тајне понекад остају заувек закопане. Да би тамо остале, уме да падне много мртвих глава.

То је добро знао Душан Михајловић, аутор "Повленских магли и видика". Бивши министар полиције, човек за сва времена, аутор политичког слогана који данас рабе Црногорци: "Ево руке!"  Неколико пута је заустио да каже како зна ко је убио Славка Ћурувију, али му је сазнање остало на дну језика. А после више није смео ни да зуцне: "Знам, али немам доказа...!"

Душан је важна личност у том српском политичком трилеру. А и у театру, свакако. Пред њим је била преобимна гомила доказа о злочинима палог режима. Тоне папира су сагореле логорске ватре на Кошутњаку и на Бањици у ноћи између петог и шестог октобра 2000. године. Палили су своје прљаве трагове и војска и држава, горела је ’артија на све стране. Али, много тога је остало, и истресено из осмуђених врећа, управо пред министром полиције.

Па тако и афера "Ћуран". То је име тајне акције праћења и ликвидације Славка Ћурувије. Ловац на непослушне људске главе, пробао је да своју мисију обогати лаком, увредљивом и можда духовитом паралелом. У смртоносном стању духа, емоција није било. Усред бомбардовања, Служба је спасавала државу.

И сада, кад је јасно речено "ко стоји иза злочина", знамо још мање него пре. Служба, да, али ко је и шта је то? Где су и шта раде данас, колико их има и ко их контролише? Имају ли ти људи посебног кова спискове и ранг-листе на основу којих бирају најопасније главе? 

Сваки покушај да се одговори на кључна питања о мистеријама државне одмазде, могао би да буде узалудан. Бојимо се да ће "служба", као застрашујући преки суд "у име народа", остати нетакнута, пред вишим интересима. Зар држава није та светиња, пред којом пад једне или стотинак, или чак хиљаду глава нема значаја?

Због тога је однос ојађеног поданика пред Службом тако сервилан, и зато је он слуђен и беспомоћан. Служба зна шта ради, она има разлога зашто некога прати. Ако убије, ни то није тек онако, тај мора да је нешто опасно забрљао. Из најпрљавије каљуге, чиста мора да изађе само Служба. Па, и из ове ће.

Ту се помно чува монопол на тајну, критеријум родољубља, табела пожељног јавног мишљења, инвентар непријатеља и златни списак важних сарадника.

Многи умни и угледни људи нису одолели својим слабостима, па ни притисцима Службе. Због тога она данас не отвара своје досијее, нити ће дозволити да на њене помне и уважене доушнике падне трунка јавне прашине. Сем, ако они сами не забрљају и одједном се досете да више не могу да поднесу пакт са ђаволом. Али, тада долази уцена. Предлог и претња који се не могу и не смеју одбити.

Убица Ђурувије вероватно више није жив. Можда ни људи који су га пратили. Човек који је седео "у штабу" јесте. Налогодавац изгледа није. Његова жена сигурно јесте. То је тај контекст смрти, спирала којој се тешко може наћи конац и крај. Кад Служба поистовети државу са кликом или олигархијом, онда настаје хаос. Политичко подземље се претвара у реално, моћ тајних друштава потчињава себи све што може. А може све. Тада је злочин обична ствар, лагодна поноћна инквизиција групе људи опијене лажном славом.

Али, ни они не могу да избегну исту, или сличну судбину. И они су део спирале, мада ће до свога краја починити небројена зла. Служба је давно престала да се бави државом, због које је и настала. Брине само о себи и својим темељним монополима. Све може да пропадне: држава, војска, да се изгубе ратови и територије, а да безбедност грађана буде гора него у Бејруту – ништа зато. Све то, само ће ојачати Службу и њено осећање изузетности, мада она постаје темељна опасност и реална претња за народ.

Можда је сада тек мало јасније какав је то труст мозгова власти и Службе осудио Славка Ћурувију и Ивана Стамболића на смрт. Славка због мишљења и јавне дистрибуције "опасних ставова". Ивана из страха да се не врати на власт.

Иако моћна, та структура је ипак кратковида, једна врста атрофираног киклопа "отуђеног од државе, грађана и сваке демократске идеје", како ју је дефинисао један експерт за безбедност цивилног друштва. У најмрачнијем делу њеног колективног разума, смрт противника је и те како делотворан чин. На крају те идеје сарадници чувара државе постају најгоре психопате, криминалци и убице. А од тога нема чишћења.

И сад је време да чујемо како је то Служба убила Славка Ћурувију. И кад се сазна све, или тек понешто, важно је да се не ћути. Мада, такви људи углавном убијају да би ућуткали.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.