Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мали човек који мајсторише

Ирена Поповић Фото Анђелко Васиљевић

Проба Београдске филхармоније је завршена и наш фоторепортер се спрема да фотографише композиторку Ирену Поповић чије дело овај оркестар свира вечерас на Коларцу.

– Стаћу поред контрабаса, јер сам после порођаја, права жена-бас! – добацује Ирена Поповић. Причу о овој композиторки планирали смо да објавимо још пре годину дана, када је Филхармонија наручила композицију, али због компликоване трудноће, комад тада није написала, да би сада, дан после београдског концерта, њени близанци Дрен и Кала славили свој први рођендан.

– Дрен је наше старо име, а Кала, мој омиљени цвет, на грчком значи „добро”. Ако ме неко зачуђено погледа кад кажем како ми се зову деца, ја одмах преведем: Добрила и Здравко. Кала је моја енергија, а Дрен мој ум, па сам и свој сан о њима уврстила у композицију „Ајнштајнови снови” која је на репертоару овог концерта.

Како нам објашњава, деценију, и више, њена омиљена књига, носи управо такав назив, а написао је Ален Лајтмен.

– Та књига отвара неке видике где ти је све јасно и ништа ти није јасно. Касније сам срела људе који су њени фанови, „ајнштајновци”, као што је редитељ Унковски. Освојила ме је њена неиспричаност, флуидност, магновење, и онај осећај невероватне усхићености, а не знате због чега.

Читање, као и посматрање света, Ирена Поповић сматра важним за компоновање. Да бисте слушали савремену музику, каже, морате бити начитани, али и наслушани модерне музике. Она тражи ангажман, а људима је тога ваљда преко главе, па желе само да се опусте и препусте ужитку.

– Мени и музичари дођу као страшни суд, и највећу трему имам од прве пробе, јер је то моје прво суочавање са оним што сам урадила. Диригент као што је Александар Рахбари данас се ретко среће. Он зна партитуру напамет, чак боље од мене. Читао ми је мисли, и све што нисам имала храбрости да кажем пред оркестром, он је рекао. Знате оно: Ајде мало тише, дајте сад флауте. Рекао ми је да верује да ће моје дело имати живот и после концерта, јер знамо да се савремена музика једном изведе и заврши у ћошку.

Музика наше саговорнице извођена је и код нас и у иностранству.

Она је четири године живела у Салцбургу где је магистрирала на чувеном Моцартеуму.

– Отишла сам у доба када је убијен премијер, а нас гледали као гастарбајтере и полународ. Без средстава да путујем, седела сам у стану и писала. Салцбург ми је био нужна станица, да видим да ли је ово моје право занимање, и да ли у „немању” могу да радим. Почеле су да стижу поруџбине из Немачке, и та салцбуршка голгота ме је усмерила и направила изграђенијом особом.

Док пише музику Ирена каже да је мања од маковог зрна, и не мисли да ће ући у анале историје музике нити променити музичку сцену.

– Професори су нас научили да не мислимо да смо велики, а тек у Аустрији сам схватила да сам мали човек који нешто мајсторише, и не треба да очекује превише.

– Ни господина Тасовца нисам знала лично. Верујем да вас неко негде чује. Ја сам ту да радим, и да не чекам инспирацију, јер се она указује онолико колико радите. Ако се чека инспирација, то је лењост, сматра Ирена која у свом опусу има музику за представе (Како вам драго, Че) , балете (Краљица Марго), филмове (Непогодан за сва времена), опере, перформансе и изложбе.

У Митерсилу, у Аустрији, наша саговорница је пре неколико година извела перформанс „Балкан паника”, који описује седам дана за време бомбардовања у једном подруму.

„У простору са неколико столица и два тањира, четкицом за зубе, и тоалет папиром, правиш свој театар. Хтела сам да покажем да човек, иако је сам, има своју уметност и своје снове. Тада предмети постају инструменти, а судови постају удараљке. Аустријанци су били шокирани, и мада им је моје извођење било дрско дали су ми награду за најбољи рад. Сматрам да та колективна емпатија постоји. И уметност као најбоља заштита...”

М. Сретеновић

---------------------------------------

Леонскаја за клавиром

У улози солисте вечерас је позната руска пијанисткиња Елизабета Леонскаја, а на репертоару су и Шубертова Вандерер фантазија и Сметанина Моја домовина. Диригује Александар Рахбари из Ирана, некадашњи асистент Херберта фон Карајана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.