Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ђердап и Лепенски вир заједно на листу Унеска

Голубац

Професор Бранислав Крстић, некадашњи савезни саветник у влади Југославије за урбанизам, просторно уређење и баштину, недавно је покренуо иницијативу да се Лепенски вир, као једна од најблиставијих култура из праисторије човека упише у светску баштину Унеска. Његов предлог је да се Лепенски вир и клисура Ђердап на Дунаву предложе за упис у светску баштину као интегрално културно и природно добро.

Крстић наводи да је у својој књизи „Споменичка баштина као свједочанство прошлости” („Службени гласник”, 2010) утврдио да су споменички комплекси неупоредиво вредније сведочење о прошлости од појединачних споменика. Не само што потпуније тумаче културе и историјска раздобља, него су и значајан чинилац савременог развоја.

Наш саговорник подсећа да је на Другом заседању Комитета за светску баштину још 1977. године предложио да се успостави интегрално културно и природно добро, што је усвојено.

– Предлог сам поднео у намери да Југославија предложи Охрид са Охридским језером као интегрално добро (Охрид сам није имао услове). То прво интегрално добро уписано је 1979. у списак светске баштине – каже Крстић.

Наводећи разлоге због којих Лепенски вир и Ђердап имају услове да буду проглашени интегралним добром светске баштине, Крстић истиче да је насеље Лепенски вир (7.000. до 5.500. година пре н. е.) настало на десној обали Ђердапске клисуре, на путу насељавања становника из Мале Азије, преко Црног мора, у средњу Европу. Сведочанство је једне од најстаријих европских култура мезолита и неолита. Јединствено је по томе што, шест миленија пре наше ере, сведочи о насељу с релативно високим степеном стамбене и урбане културе и што оставља скулптуру људске фигуре нерашчлањеног тела сабијеног у камен облутка. 

– Ђердап је био лимес Римске империје, потом и Византијског царства. То је био систем утврђења на одређеним одстојањима повезаним војном цестом. Значај градње означавају табле бројних римских императора (најпознатија је Трајанова). Међу овим утврђењима (од којих су многа потопљена) пажњу привлаче Голубац на улазу и Фетислам на излазу у Ђердапску клисуру. И једно и друго су и средњовековна утврђења и граничне тврђаве у борбама Османске и хабзбуршке империје. Заједнички именитељ, кога посебно истиче професор Крстић, јесте да сва ова утврђења обележавају, скоро два миленијума, граничну линију на којој се прелама историја Балкана – говори Крстић, и напомиње да је 20. век додао овој природно-културној целини хидроелектрану Ђердап један као монументални споменик индустријализације и електрификације земље.

Бранислав Крстић напомиње да је у току процес усвајања „Дунавске стратегије”, макрорегионалног пројекта Европске уније.

– Начин на који су Ђердап и Лепенски вир записани у „Стратегији” битно се разликује од начина на који су стручно образложени у овом предлогу. Остављам по страни да су дати као споменички фрагменти, ван друштвено-историјског контекста и узимам само пример Лепенског вира. Помиње се у оквиру „пројеката развоја марина”, које поседују више општина, па и општина Мајданпек (археолошки локалитет Лепенски вир са пристаништем). И даље, „израда просторног плана за Национални парк Ђердап”; унутар њега је Лепенски вир, али се не помиње. Закључак следи: Лепенски вир као добро светске баштине влада не види у догледно време – закључује Крстић и поставља питање: „Да ли Србија намерава да Лепенски вир и даље остане само археолошки локалитет и да га Европи маргинализовано представља као елемент у Националном парку?

– Предлажем надлежном органу државе да поднесе захтев за њихов упис као интегралног добра у списак светске баштине. Верујем да ће министар културе Србије Небојша Брадић бити наклоњен овом предлогу. Предлажем министру културе, ако у начелу прихвати предлог, да образује мању групу од личности које имају референце у остваривању одговарајућих креативних пројеката – каже Бранислав Крстић и подсећа да би овај предео, у мери могућег (радови у Музеју Лепенског вира су веома одмакли, а новац за ревитализацију Голупца је обезбеђен у Бриселу) могао да буде представљен идуће године, када ће Србија са Унеском бити домаћин скупа председника земаља Југоисточне Европе на тему културне баштине.

С. Стаменковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.