Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је карловачки бермет освојио Европу и препливао океан

Сремски Карловци: град чувен и по фрушкогорским винима Фото М. Мијушковић

Сремски Карловци – Миришљаво је, питко и осваја на први гутљај. Српске владике отварале су уз његову помоћ најудаљенија врата европских дворова, налазило се у винским картама бечких хотела у време Марије Терезије, а прича каже да је служено и на „Титанику“. Реч је о бермету, најчувенијем вину из Сремских Карловаца, чија се тајна справљања преноси с колена на колено.

Прву садницу винове лозе на питоме падине Фрушке горе донео је крајем трећег века нове ере из јужне Италије римски император Марко Аурелије Проб, определивши тако Сремске Карловце као будућу српску престоницу вина. На плодним пољима, додатно окупаним сунцем из великог воденог огледала Дунава, лоза је врло добро успевала, па се глас о квалитетном пићу брзо проширио. Славу је стекао током 18. века, када је постао незаменљив на отменим трпезама.

– У архиву Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима налази се преко 30 докумената о производњи бермета у 18. веку. У годишњим извештајима Павла Ненадовића, карловачког митрополита од 1749. до 1768. године, све је врло педантно пописано. Сачувано је и неколико винских карата бечких хотела, а забележен је и покушај карловачких виноградара, као неке асоцијације о којој се и данас размишља, да тамо отворе ресторан – каже историчар Жарко Димић.

Истакнути српски песник, историчар, просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника Захарије (Стефановић) Орфелин добар део живота провео је у Сремским Карловцима, а објавио је 1783. године у Бечу књигу „Искусни подрумар“. Пишући о рецептури бермета, коме специфичан мирис и укус дају лековите траве, Орфелин је навео да се најчешће употребљавало 27 врста биљака, али и да је свака породица имала своју „малу тајну“.

Славу фрушкогорских вина по европским престоницама ширили су и сами винари из Сремских Карловаца, „патентирајући“ својеврстан маркетинг, открива нам даље Димић.

– Студентима са наших простора винари би платили да се лепо обуку и оду на ручак у најлуксузније бечке ресторане. Током јела, они би затражили винску карту и питали келнере да ли имају карловачки бермет. После трећег-четвртог ручка и поновљених захтева, газда кафане би закључио да се ради о врло траженом вину, које обавезно мора да набави, и слао је поруџбину у Сремске Карловце – наводи Димић. Он истиче да се у бечким кафанама средином 19. века изузетно котирала и сремска или карловачка шљивовица.

Године 1880. у сремскокарловачком атару под виноградима су била 2.983 јутра земљишта, али само лето-два касније задесила их је велика несрећа: филоксера је уништила све засаде винове лозе. Захваљујући Марку Поповићу и неколицини предузимљивих грађана, Карловчани су засадили нове винограде на америчкој подлози, и већ почетком 20. века карловачко вино вратило је стари сјај.

У Сремским Карловцима свако ће рећи да се бермет налазио у винској понуди тада највећег и најлуксузнијег брода на свету „Титаника“, који је потонуо 15. априла 1912. године. У олупини брода, откривеној 1985. године, наводно су пронађене и бутељке нашег десертног пића.

Током трагичне пловидбе, на „Титанику“ је било и 19 особа српског порекла, међу њима, са картом треће класе, и Јован Димић из Зрмање, предак историчара Жарка Димића. У документима компаније „Вајт стар лајн“ (власник брода) не помиње се бермет у менију „Титаника“, али не треба искључити могућност да се вино као роба транспортовало бродом, или да су бутељке носили сами путници.

– Познати овдашњи трговац Петар Костић извозио је почетком двадесетог века фрушкогорска вина у Енглеску и Финску, а покушавао је да бермет пласира и на америчко тржиште. Костић је био дворски лиферант, а поред тога што је сам производио вино у Сремским Карловцима, он га је и откупљивао од својих суграђана – објашњава Димић.

У Архиву Војводине у Новом Саду сачуване су фактуре Костићевог подрума из прве половине двадесетог века на име фирме у Медисон авенији у Њујорку, чији је број телефона био 12, којој је испоручивао бермет. Ово потврђује да је вешти трговац ипак успео да „преплива“ Атлантски океан.

Мирољуб Мијушковић

---------------------------------------

Карловачки винари

У Сремским Карловцима постоји удружење 17 произвођача, који укупно произведу око 90.000 бутељки бермета годишње. Најстарија је Кишова винарија основана 1830. године, а чувени произвођачи су „Алекс Бермет“, „Дулка“, „Косовић”, „Живановић“, „Дошен“, „Бајило“, „Мерц“, „Курјак“, „Ђурђић“...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.