Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јуан изазива долар

Финансијско надгорњавање две велике силе: кинески јуан и амерички долар Фото Бета

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Уочи новог самита Барака Обаме и Ху Ђинтаоа, идуће среде у Белој кући, Кина је Американцима послала неколико честитки. Да ли су се примаоцу допале, ствар је примаоца.

Док је секретар за одбрану Роберт Гејтс био у званичној посети Пекингу, кинеска војска је, тобоже без обавештавања политичког врха, испробала свој „невидљиви” авион, нови искорак у модернизацији и амбицијама својих оружаних снага.

Дан касније, филијала кинеске централне банке у Њујорку отворила је Американцима могућност да рачуне, уместо као досад, искључиво у доларима, отварају и у јуанима, што практично значи да инвестирају у најбрже растућу економију света, а да при томе не путују у Кину.

Новинар познатог пословног магазина „Форбс” израчунао је да би се инвестирање у јуан, продајом долара у поменутој кинеској банци у Њујорку, исплатило. Пошто се очекује да ће кинеска валута морати да расте у односу на долар, по његовом рачуну, на 1.000 долара претворених у јуане, после пет година, обрнутом трансакцијом, добио би назад 2.000. То је фантастичан принос у односу на мизерне камате кад се штеди у доларима. А при томе и тај улог је осигуран на 250.000 долара, као и сваки други у свакој америчкој банци.

Трећа „честитка” је одлука власти да кинеске компаније могу да своје инвестиције у иностранству финансирају домаћом валутом, уместо да је као досад претварају у доларе.

Сви ови потези наводе само на један закључак: Кина, која већ дуго гунђа због превелике зависности глобалне економије од долара, решила је да се томе супротстави већом светском улогом њеног јуана.

Разуме се, непосредни домет поменутих потеза је симболичан, али како каже стара кинеска пословица, на дугом путу најважнији је први корак.

Кина ће и даље своје фантастичне девизне резерве (2,85 билиона – хиљада милијарди – долара), држати у америчкој валути и доларским обвезницама. За робу коју извози највећи светски извозник узимаће и даље доларе (и евре). Али нема сумње да интернационализација јуана ипак почиње.

Јуан ће бити и најважнија тема предстојећих разговора председника Обаме и Хуа. Америка не престаје да се жали како кинеске власти својим интервенцијама спречавају да се формира реалан курс домаће валуте. Одржавајући је вештачки потцењеном у односу на долар, Кина свој извоз чини јефтинијим, обезбеђујући тиме тражњу за својим производима, па тиме и двоцифрену стопу економског раста, највишу на свету, која је постала већ подразумевајућа.

Истина, у јуну прошле године та чврста контрола јуана је нешто попустила и он је према долару од тада ојачао за око три процента. Али кад се узме у обзир да је кинеска инфлација (номинално пет одсто, а реално већа од тога) знатно већа од америчке (један одсто), онда реалан раст јуана, како рачунају монетарни стручњаци, износи око пет одсто.

То, међутим, није било довољно да поправи велику неравнотежу у трговини између две земље. За прошлу годину кинески вишак је износио 181 милијарду долара, што је било за 26 одсто више него у 2009.

Једини за Америку охрабрујући знак био је биланс минулог децембра, када је кинески трговински вишак у односу на новембарски рапидно опао: са 22,9 милијарди, на 13,1.

Американци су израчунали да је јуан потцењен за око 40 одсто. Прогнозе за ову годину веле да ће у односу на долар порасти за око 6,6 одсто.

Нови сусрет на врху у Вашингтону очекује се у околностима када је у америчкој јавности већ формирано мњење да је Кина заменила хладноратовску улогу Русије као главног америчког ривала.

Разлика је, међутим, у томе што је ово ривалство праћено и великом међузависношћу: Кина је највећи купац обвезница којима Америка финансира свој огроман буџетски дефицит (1,6 билиона), док је Америка главно тржиште за робу из кинеских фабрика (иако је та роба често амерички бренд).

Америчка економија је, упркос великом кинеском напретку, и даље три пута већа, док је приход по глави становника већи десет пута. Американци су пре свега кивни на Кину јер преовлађује уверење да им она „краде” радна места. Стопа незапослености у Америци варира између 9 и 10 одсто, док је у Кини око четири одсто. Није зато изненађење што већина Американаца (53 одсто) у истраживањима јавног мњења одговара да њихова земља мора да се постави чвршће према новом ривалу, пре свега кад је реч о питањима економије и трговине.

Милан Мишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.