Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Подршка грађана чланству у ЕУ пала на 57 одсто

БЕОГРАД – Подршка грађана уласку Србије у Европску унију (ЕУ) опала је на 57 одсто, што је најмање од 2002, показало је истраживање јавног мњења о ставовима грађана о процесу европске интеграције Србије.

Према истраживању спроведеном у децембру 2010. године чији је резултат данас представила Канцеларија Владе Србије за европске интеграције, 18 одсто грађана изјавило је да би се, ако би сутра био организован референдум, изјаснили против уласка у ЕУ, док је 20 одсто испитаника рекло да не би гласало на том референдуму.

„Први пут од како радимо истраживања подршка грађана чланству Србије у ЕУ мања је од 60 одсто и износи 57 одсто. Друга новост је да је подршка реформама које захтева приступање Србије ЕУ виша него икад и она је на нивоу од 78 одсто”, рекла је директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић.

Као новину навела је да долази до промене схватања процеса интеграције код грађана, односно да „приближавање Србије ЕУ све више постаје унутрашње-политичка ствар и у перцепцији грађана”.

Најновија стопа подршке грађана придруживању ЕУ је најмања од 2002. године од када се спроводи истраживање. Улазак Србије у ЕУ, по истраживању из јуна 2010. године, подржавало је 65 одсто грађана.

Највећа подршка је била забележена у децембру 2003. године када је за улазак у ЕУ било 72 одсто грађана.

Милица Делевић је рекла да је пад подршке резултат „замора грађана” многобројним обећањима која нису пропраћена конкретаним резултатима.

„Доста дуго се говори у Србији о чланству у ЕУ, доста је било и обећања и датума и конкретних користи које ће се десити. Мислим да је ово с једне стране и резултат расположења грађана уопште, али и резултат тога да доста дуго говоримо о ЕУ а да кретање ка њој, али и конкретне ствари које грађани осећају, нису повезани”, рекла је она.

Условљавање Косовом и Хагом

Милица Делевић је истакла да ти резутати јесу изненађујући, али да није забринута јер се у анкети више од две трећине грађана изјаснило да би реформе требало спроводити и да нису услов за улазак у ЕУ.

Оценила је да је Србија и даље међу земљама у којима је подршка чланству у ЕУ велика.

Истраживање је спроведено од 17. до 23. децембра 2010. године и њиме је обухваћено 1.030 испитаника.

Грађани Србије сматрају да се Србија креће ка ЕУ брзином 2,7 на скали од један до седам, а желели би да она буде 4,1.

Међу испитаницима који су рекли да би гласали против уласка у ЕУ, једна трећина (28 одсто) као разлог за то наводи да чланство у Унији не доноси ништа добро или да доноси више штете него користи.

Проценат грађана који су против уласка Унију због условљавања Косовом и Хагом је знатно мањи и износи три одсто.

Делевићева је рекла да је дошло до промене ставова грађана о томе шта највише успорава интеграцију Србије у ЕУ, односно да је број оних који сматрају да је реч о политици сталног условљавања и уцена са 43 одсто, колико је било у јуну 2010, у децембру 2010. опао на 24 одсто.

Истовремено проценат оних који као разлог за успоравање интеграција наводе неспособност руководства порастао је са 13 одсто у јуну, на 19 одсто у децембру 2010.

Већина грађана (61 одсто) и даље сматра да ће Унија постављати нове услове, док 32 одсто сматра да су услови јасно дефинисани.

Број грађана који сматрају да треба спроводити реформе без обзира да ли су оне услов за чланство у ЕУ повећао се у односу на јун са 63 одсто на 78 одсто у децембру. Да реформе уопште не треба спроводити сматра три одсто грађана.

Борба против корупције

Највише грађана (39 одсто) сматра да је од реформи борба против корупције најзначајнија, а 13 одсто сматра да је то боља заштита људских права. Реформу здравственог система и пољопривреде навело је као најважније по 10 одсто испитаника.

Милица Делевић је рекла да према резултатима истраживања за грађане Србије ЕУ и даље оличава бољи живот. Чак 71 одсто испитаника изјавило је да право на рад у ЕУ најбоље описује шта значи бити грађанин ЕУ, а 43 одсто верује да је то могућност студирања.

Грађани сматрају и да ће од уласка у ЕУ највише користи имати крупан бизнис (35 одсто) и државна администрација (30 одсто), затим пољопривреда (16 одсто), судство (13 одсто) и социјална заштита (осам одсто).

Истовремено, 45 одсто грађана сматра да ће пољопривреда највише изгубити уласком у ЕУ, а Милица Делевић је рекла да је то „типичан одговор” и да су се слично изјашњавали и пољски пољопривредници пре уласка у ЕУ.

Грађани Србије су више песимисти него оптимисти у погледу будућности ЕУ. Скоро трећина грађана, њих 30 одсто, сматра да ће се ЕУ сусретати са све већим проблемима и на крају распасти, док 20 одсто сматра да ће превазићи проблеме и да је пред њом добра будућност.

Истраживање је показало и да грађани Србије нису довољно информисани о процесу интеграције и да већина грађана (63 одсто) сматра да су за то пре свега они сами криви јер не прате довољно те информације, док 18 одсто испитаника сматра да су криви медији, а 16 одсто Влада Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.