Земљотрес, колера, па Бејби Док

Земљотрес је однео триста хиљада жртава, епидемија колере још три-четири хиљаде људи, ураган је неким чудом погодио само ободе острва, а онда је на Хаити слетео Бејби Док. Хладан и послован, у оделу и са краватом, бивши диктатор, објаснио је да је у „своју земљу”, дошао „не ради политике”, већ да би је „реконструисао” .

Са балкона луксузног хотела у коме се безбедно сместио Жан Клод Дивалије је чак био у прилици да махне маси од неколико стотина људи. Под балконом су му клицали младићи и девојке, а нису били ни рођени у време владавине династије Дивалије (Бејби Док 1971–1986, Папа Док 1957–1971) која је уз помоћ озлоглашених полицијских одреда смрти ликвидирала десетине хиљада неистомишљеника.

Када је пре четврт века једва спасао главу, бежећи од народног гнева у Француску, Бејби Док је са собом понео неколико стотина милиона долара „уштеђевине”. Растрзан необузданим владарима, корупцијом, природним непогодама, похлепом страних и домаћих „инвеститора”, Хаити је и тада као и данас био најсиромашнија земља на целом америчком континенту. Али то није омело Бејби Дока да крстари од једног до другог замка по француској Азурној обали са својом тадашњом супругом, такође потомкињом неког од хаићанских властодржаца.

Годинама је избеглички пар екстраваганцијама „шокирао” западну демократију, а да наводно није било легалног начина да им се стане на пут. Стотине хиљада тадашњих франака утрошено је само једног јутра у Паризу, када је прва дама у егзилу кренула у свој поход на „живанши”, „версаче” и „диор”… Десетина хиљаде је коштала вечера у елитном ресторану, једном, другом, трећем…

Пар је био галантан и према пријатељима, чашћавало се навелико, а Швајцарска се држала свог завета о апсолутној сигурности банкарских улога. Тек када се брак распао, и госпођа однела остатке са ове краљевске трпезе (нико не зна колико јој је претекло) блокирани су банкарски улози Бејби Дока. Француски „Телеком” је 1994. разведеном Бејби Доку искључио телефон 1994. због неплаћених рачуна који су прешишали суму од десет хиљада евра у тадашњој валути.

Још увек млади Дивалије скрасио се са новом животном сапутницом у знатно скромнијем смештају. Животарио је од прихода маленог планинског хотела у Алпима и од поклона својих поклоника раштрканих по Европи и Америци. Тада се поново сетио „своје земље” – „свог Хаитија”.

На дан када је требало да се одржи други круг председничких избора, отказан због лажирања првог круга, усред протеста и хаоса, на тло са кога се годинама емитују слике библијских призора беде и несреће, стиже „Ер Франсом” Бејби Док. Од аеродрома до хотела прати га државна моторизована полиција иако су сви кобајаги изненађени његовим „мистериозним” повратком.

Највише се Хаитију чуде глобалне организације за заштиту људских права које траже да се некадашњи најмлађи владар у историји земље изведе пред суд. У саопштењу Амнести интернешенела наводи се да су „системска кршења људских права за време режима Дивалијеа злочини против хуманости” и да је „Хаити обавезан да га (Бејби Дока) изведе пред суд”. Власт у Хаитију, додаје се, мора да „разбије зачарани круг некажњавања који траје деценијама”.

А народ ко народ. Један од Хаићана који је дочекао Бејби Дока каже да је земљи „потребна чврста рука”. Можда је Дивалије крао, додаје један од многих унесрећених, али да су то исто чиниле и „трупе УН стациониране на острву, и потоњи председници”. Нова сапутница Бејби Дока једва чека да на домаћем терену испроба хаићанске гастрономске специјалитете и чуди се што је уопште питају за разлоге њиховог доласка.

Разрушеној земљи са годишњим приходом од сто педесет евра по глави становника потребна је помоћ. Са одушевљењем су Хаићани дочекивали све досадашње „спасиоце”. Нису од њих много профитирали. Ако Бејби Док обећава исто што и толики пре њега, зашто би после сијасет изневерених очекивања, баш на овог хедонистичког тиранина који је видео света и проводио се по њему некажњен, пала неверничка клетва.

Зорана Шуваковић