Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како вратити отету имовину

Фото Фонет

Национализована имовина мора бити враћена власницима или исплаћена по тржишној цени, а законско решење о обештећењу путем обвезница било би импровизација праве реституције, сматра познати београдски адвокат Тихомир Константиновић.

Доношење закона о реституцији један је од императива за улазак у Европску унију, а одлука о моделу денационализације, како најављују у Министарству финансија, биће донета после одлуке Уставног суда о уставности Закона о враћању имовине црквама и верским заједницама.

„Можемо се надати да ће ЕУ бити доследна и да ће очекивати доношење закона као у другим земљама у региону, на пример у Словенији или Хрватској, где је национализована имовина враћена власницима. Питање је да ли ће ЕУ прихватити да једно од решења буде обештећење у обвезницама са роком исплате на 20 или више година”, оцењује Константиновић.

Адвокат подсећа да још није укинут Закон о национализацији од 26. децембра 1958. године, на основу кога су грађанима одузимане виле, куће, станови, индустријска постројења, шуме и друга имовина. Према његовим речима, тај закон би требало да буде укинут пре доношења новог закона о реституцији. У међувремену, да се ситуација са национализованом имовином не би још више компликовала, по мишљењу нашег саговорника, требало би забранити промет непокретности које ће ући у поступак денационализације.

„Једно од решења могла би да буде и понуда онима који су купили национализовану имовину да заснују однос закупа са бившим власницима, јер су и они свесни да су куповали имовину за неупоредиво мање суме од стварних вредности. Било је случајева да су виле откупљиване за 50 марака, а касније продаване за три или четири милиона евра. Такве виле и станове откупљивали су људи који су били привилеговани, који су становали у њима и који су их користили, а затим их откупили за бизарне своте новца.

Правна наука поседује довољно правних института који се могу применити да би се овај проблем довео у правни ред”, каже адвокат Константиновић.

Одлука Уставног суда значајна је због тога што, ако суд оцени да је Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама уставан, тада ни будући закон о денационализацији не може имати другачији концепт због уставног принципа равноправности. Концепт тог закона заснива се на обештећењу у натури, пуној накнади неком другом имовином или пуној финансијској накнади, ако није могућ повраћај имовине у натури. Уколико би Уставни суд оценио тај закон као неуставан, то би отворило простор да се држава определи за концепт закона о реституцији који је и правно прихватљив и економски оправдан.

„Чекамо само одлуку Уставног суда. Министарство финансија ће у року од две до три недеље од дана када сазнамо одлуку изаћи са предлогом закона о реституцији.

ЕУ ће, према изјавама њихових званичника, прихватити било које решење које Србија буде усвојила, а чије су главне карактеристике да на фер и недискриминаторски начин третира подносиоце захтева, да је решење јавно и да одговара економском и финансијском потенцијалу државе”, каже Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија.

Илић указује да је Мађарска применила закон којим су грађани обештећени путем хартија од вредности. У Пољској је у процедури закон који такође предвиђа обештећење хартијама од вредности али до 20 одсто онога што се потражује.

Како утврдити вредност имовине на коју би могао да се примени будући закон о реституцији?

„Вредност одузете имовине, односно оне која се потражује може да се утврди само непосредно –теренским увидом. Потребно је прво утврдити да ли имовина реално постоји или не, ако постоји у каквом је стању, да ли је у истоветном стању у којем је била када је одузета или је нешто на пример дозидано и да ли постоје законити власници или корисници”, додаје наш саговорник.

Доротеа Чарнић

-----------------------------------------------------------

Мале шансе у Стразбуру

Адвокат Константиновић каже да су нереална очекивања бивших власника и њихових правних следбеника да своја права, која се односе на национализовану имовину, могу да остваре пред Међународним судом за људска права у Стразбуру.

„Да би суд у Стразбуру одлучивао о некој притужби потребно је да се пре тога спроведе поступак пред свим судским инстанцама у Србији. Та процедура због спорости и преоптерећености судова траје од четири до пет година. Треба имати у виду и огромне судске трошкове, јер суд одређује велике судске таксе у оваквим споровима. Шансе да се до имовине дође пред судом у Стразбуру минималне су”, наводи наш саговорник.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.