Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шанса за 60.000 незапослених

Сајмови запошљавања су од помоћи онима који се боре за радну књижицу Фото Д. Јелен

Ако се обистине предвиђања државе која је за ову годину из буџета Министарства економије издвојила 5,55 милијарди динара за реализацију активних мера за запошљавање, готово 60.000 грађана Србије могло би да се домогне радне књижице. Национална служба за запошљавање (НСЗ) незапосленима ће понудити седам програма кроз које ће они моћи лакше да пронађу посао. Захваљујући активним мерама, објашњава Дејан Јовановић, директор НСЗ-а, у току прошле године запослено је више од 35.000 људи, док би та цифра у 2011. могла да се готово удвостручи.

– Ако се томе додају програми који ће се финансирати кроз локалне акционе планове запошљавања и кроз посебан буџетски фонд намењен особама са инвалидитетом у које би требало да буде укључено 8.250 ових грађана, очекујемо да ће посао добити око 60.000 људи. Из Фонда за запошљавање особа са инвалидитетом биће издвојено око 800.000.000 динара – рекао је Јовановић.

Од 160 локалних самоуправа Србије, 121 поднела је захтев за суфинансирање акционих планова у вредности од 772.000.000 динара чиме ће бити омогућено запошљавање више од 7.000 особа.

– Поднето је десет пута више захтева него лане, када је само десет локалних самоуправа издвојило средства у вредности од 75.000.000 динара. Захтеви су стизали из свих региона Србије, док од београдских општина предњачи Земун са 7.976.400 динара колико је издвојио из касе. На списку су се нашли и Сурчин са око 6.670.800 динара, Младеновац који је определио 1.311.428... Филијала Београд издвојила је, укупно, из буџета локалних самоуправа 18.188.628 динара, а највише средстава за програме запошљавања одвојили су Ниш – 52.000.000, Лесковац – 40.000.000, Крушевац – 30.000.000 и Нови Сад са 22.000.000 – додао је директор НСЗ-а.

Сем што ће у овој години посебна пажња бити усмерена на стварање услова за отварање нових радних места у најнеразвијенијим подручјима земље, посебан акценат стављен је на младе незапослене којих у Србији има безмало 200.000, а у престоници око 23.000. У програму „Прва шанса” биће издвојено 2,6 милијарди динара за ангажовање 15.000 младих, док је минуле године утрошено 1,8 милијарди динара, а ангажовано њих 10.500.

– Ту је и нови програм „Стручна пракса” који ће подићи конкурентност младих на тржишту рада. Ослушкујући потребе незапослених, креирали смо га и издвојили 500.000.000 динара. Mогу да се укључе и државне институције, поред приватних фирми у којима су се незапослени до сада обучавали. Планирано је да се стручно оспособи 5.000 корисника – додаје Јовановић.

Буџет намењен мерама за активно тражење посла је 10.000.000 динара и њиме је планирано да се 80.000 људи мотивише да тражи посао кроз сајмове запошљавања, обуке за активно тражење посла и клубове. Милијарду динара отићи ће и на субвенције за отварање нових радних места, 300.000.000 за субвенције за самозапошљавање, 500.000.000 за стручну праксу особа без радног искуства, 700.000.000 за запошљавање на јавним радовима и 280.000.000 динара послодавцима за обуку особа које ће потом запослити у сопственом предузећу.

М. Бракочевић

-----------------------------------------

Послодавци траже вештине

Незапослени Београђани имају знатно боље шансе да пронађу посао, истиче Дејан Јовановић, него грађани из осталих делова Србије. Док стопа незапослености у Србији износи 19,2 одсто, у престоници се она креће око 15,8 процената. Главни узрок незапослености је и даље нестручност оних који трагају за запослењем.

– Послодавци су раније више водили рачуна о формалном образовању радне снаге, док их данас занимају и практична знања будућих радника. Траже оне који умеју да доносе праве одлуке, поседују вештине и верују у тимски рад. Зато су програми попут „Прве шансе” и „Стручне праксе” сваком кориснику добродошли – сматра директор НСЗ-а, додајући да је Србија по броју незапослених у односу на земље у региону испред Македоније и Босне, али иза Црне Горе и Хрватске.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.