Шанса за 60.000 незапослених

Ако се обистине предвиђања државе која је за ову годину из буџета Министарства економије издвојила 5,55 милијарди динара за реализацију активних мера за запошљавање, готово 60.000 грађана Србије могло би да се домогне радне књижице. Национална служба за запошљавање (НСЗ) незапосленима ће понудити седам програма кроз које ће они моћи лакше да пронађу посао. Захваљујући активним мерама, објашњава Дејан Јовановић, директор НСЗ-а, у току прошле године запослено је више од 35.000 људи, док би та цифра у 2011. могла да се готово удвостручи.

– Ако се томе додају програми који ће се финансирати кроз локалне акционе планове запошљавања и кроз посебан буџетски фонд намењен особама са инвалидитетом у које би требало да буде укључено 8.250 ових грађана, очекујемо да ће посао добити око 60.000 људи. Из Фонда за запошљавање особа са инвалидитетом биће издвојено око 800.000.000 динара – рекао је Јовановић.

Од 160 локалних самоуправа Србије, 121 поднела је захтев за суфинансирање акционих планова у вредности од 772.000.000 динара чиме ће бити омогућено запошљавање више од 7.000 особа.

– Поднето је десет пута више захтева него лане, када је само десет локалних самоуправа издвојило средства у вредности од 75.000.000 динара. Захтеви су стизали из свих региона Србије, док од београдских општина предњачи Земун са 7.976.400 динара колико је издвојио из касе. На списку су се нашли и Сурчин са око 6.670.800 динара, Младеновац који је определио 1.311.428... Филијала Београд издвојила је, укупно, из буџета локалних самоуправа 18.188.628 динара, а највише средстава за програме запошљавања одвојили су Ниш – 52.000.000, Лесковац – 40.000.000, Крушевац – 30.000.000 и Нови Сад са 22.000.000 – додао је директор НСЗ-а.

Сем што ће у овој години посебна пажња бити усмерена на стварање услова за отварање нових радних места у најнеразвијенијим подручјима земље, посебан акценат стављен је на младе незапослене којих у Србији има безмало 200.000, а у престоници око 23.000. У програму „Прва шанса” биће издвојено 2,6 милијарди динара за ангажовање 15.000 младих, док је минуле године утрошено 1,8 милијарди динара, а ангажовано њих 10.500.

– Ту је и нови програм „Стручна пракса” који ће подићи конкурентност младих на тржишту рада. Ослушкујући потребе незапослених, креирали смо га и издвојили 500.000.000 динара. Mогу да се укључе и државне институције, поред приватних фирми у којима су се незапослени до сада обучавали. Планирано је да се стручно оспособи 5.000 корисника – додаје Јовановић.

Буџет намењен мерама за активно тражење посла је 10.000.000 динара и њиме је планирано да се 80.000 људи мотивише да тражи посао кроз сајмове запошљавања, обуке за активно тражење посла и клубове. Милијарду динара отићи ће и на субвенције за отварање нових радних места, 300.000.000 за субвенције за самозапошљавање, 500.000.000 за стручну праксу особа без радног искуства, 700.000.000 за запошљавање на јавним радовима и 280.000.000 динара послодавцима за обуку особа које ће потом запослити у сопственом предузећу.

М. Бракочевић

-----------------------------------------

Послодавци траже вештине

Незапослени Београђани имају знатно боље шансе да пронађу посао, истиче Дејан Јовановић, него грађани из осталих делова Србије. Док стопа незапослености у Србији износи 19,2 одсто, у престоници се она креће око 15,8 процената. Главни узрок незапослености је и даље нестручност оних који трагају за запослењем.

– Послодавци су раније више водили рачуна о формалном образовању радне снаге, док их данас занимају и практична знања будућих радника. Траже оне који умеју да доносе праве одлуке, поседују вештине и верују у тимски рад. Зато су програми попут „Прве шансе” и „Стручне праксе” сваком кориснику добродошли – сматра директор НСЗ-а, додајући да је Србија по броју незапослених у односу на земље у региону испред Македоније и Босне, али иза Црне Горе и Хрватске.