Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На један евро - девет евра

Уредба Владе Србије о привлачењу директних инвестиција је из 2006. године, а измењена је у мају 2010, уз задржавање основних принципа из првобитног текста. Уредба је донета по угледу на нека добра искуства из земаља у транзицији сличне величине, а пре свега Словачке и Ирске, које су у кратком периоду привукле мноштво инвеститора. Словачка је, међутим, учествовала у појединим инвестицијама и са 50 одсто средстава, што би за наш буџет било превише. Ми смо се зато ограничили на субвенције по сваком новом радном месту, стимулишући запошљавање, јер је незапосленост један од наших највећих проблема. Уредба фаворизује индустријску производњу, што већу додатну вредност и трансфер технологије. Подстичу се улагања у неразвијене делове земље јер се за ове инвестиције добија већи износ средстава по сваком радном месту.

Изменама уредбе из маја прошле године четири града – Зајечар, Ниш, Краљево и Нови Пазар – кад је о субвенцијама реч, добила су веће повластице. Наиме, да би се баш код њих подстакле нове инвестиције минимална сума која се одобрава за свако радно место јесте четири хиљаде евра, док је у другим општинама и градовима, са мањим развојним проблемима, тај минимум две хиљаде евра. Поред поменута четири града, ове дупло веће субвенције су предвиђене за још 40 општина које су проглашене за наша девастирана подручја. Привреда ових градова и општина је сада у великој кризи. С друге стране, горњи лимит је за све пројекте десет хиљада евра по радном месту.

Али и ове максималне суме се издвајају, кад је реч о четири града и о девастираним општинама, само ако се имају у виду одговарајуће референце инвеститора. Јер, кад у Ниш долази светски бренд „Бенетон” који намерава да упосли 3.500 радника, наравно да ће и држава показати добру вољу да учествује у таквој инвестицији. Исто тако, када „Горење” улаже у извозно оријентисани програм са триста запослених у Зајечару, индустријски мртвом граду у којем је 34 одсто незапослених, сасвим је логично да држава изађе с максималним износом субвенција за ту прву инвестицију у источној Србији.

Иначе, од 2006. године до данас имамо укупно 151 уговорени живи пројекат који се финансира уз помоћ државних субвенција. За ове пројекте инвеститори ће укупно издвојити 697,5 милиона евра директних улагања, а када они буду реализовани биће отворено 22.719 нових радних места. Из буџета ће за субвенције за ове инвестицијебити издвојено укупно око 84,9 милиона евра. Према томе, рачуница је јасна: на један евро уложен из буџета добија се скоро девет евра инвестиција. Рачуница такође показује да се државна субвенција инвеститору за отварање нових радних места враћа у буџет за 17 месеци. И то, пре свега кроз порезе и доприносе, као и друге дажбине, с тим што овде не рачунамо упошљавање домаће грађевинске индустрије и других подизвођача.

Транше субвенција се у складу са уредбом исплаћују у четири једнака износа, а последња рата је резервисана за тренутак када инвеститор достави извештај из националне службе запошљавања да је запослио толико радника колико је уговором и предвиђено. Уредба је увела и обавезу инвеститора да три године не отпушта ниједног запосленог, док је сав додељени новац осигуран првокласним банкарским гаранцијама инвеститора.

Од укупно 151 пројекта који је на овај начин досад потпомогнут, 63 одсто се односи на домаће компаније. Од иностраних, највеће је учешће Италијана са 9,3 одсто, затим Немаца 8,5, Словенаца седам одсто. Засад су знатно испод ових процената: Јужна Кореја, Аустрија и Велика Британија са по 1,6 одсто.

Више је, дакле, пројеката из Србије (96), али је износ средстава која ће бити уложена мањи, укупно 252,1 милион евра. Ове инвестиције би требало да запосле око 8.150, док страни инвеститори доносе око 14.500 радних места.

*Агенција за страна улагања и промоцију извоза

Сутра: Предизборне политизације

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.