Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Субвенција „Јури” вратила се држави за годину дана

„Јура” је у Рачи примила 300 радника више од плана

На један евро субвенција инвеститорима Србија оствари осам евра јавних прихода, тврди министар економије и регионалног развоја на брифингу за новинаре поводом учесталих полемика у јавности о оправданости ове врсте подстицаја. Динкић је ту тврдњу илустровао примером доласка јужнокорејске компаније „Јура” у Рачу у којој је за три милиона евра преузела хале пропале „Заставе електро”. Укупна инвестиција износила је осам милиона евра. „Јура” се обавезала да запосли 1.000 људи (запослила је 1.300) и добила 4.500 евра по новоотвореном радном месту.

– Новац од субвенција у износу од 4,5 милиона евра враћен је у буџет у истој години. Субвенционисањем инвестиција грађани не губе ни динар. У случају раскида уговора држава наплаћује банкарску гаранцију и затезну камату – наводи Динкић.

Он каже да се у Европској унији субвенционишу само неразвијени региони. Код нас су оне уведене због велике незапослености и малог извоза и постепено ће бити укидане.

Ефекти се већ осећају јер у земљама које су највише инвестирале код нас бележимо највећи раст извоза. Као најочигледнији пример успешних извозних резултата Динкић је навео Италију, која је прешла у вођство као најзначајније извозно тржиште Србије. На то тржиште је лане пласирано 844 милиона евра робе и услуга, покривеност увоза извозом је увећана на око 85 одсто, док је традиционално највећи трговински партнер Немачка сада на другом месту. Министар је као изузетан пример навео и Словенију, јер је прошле године покривеност увоза извозом у ту земљу повећана на више од 80 одсто, са добрим изгледима да у 2013. години увоз из те земље буде у потпуности покривен извозом из Србије.

Динкић је најавио за пролеће преговоре са представницима Русије о либерализацији извоза аутомобила из Крагујевца на руско тржиште, иако је та роба изузета из Споразума о слободној трговини.

– Велика је заблуда да ја могу „Горењу” које има 1,5 милијарди евра годишњег промета или „Бенетону”, водећој компанији у области текстилне индустрије, да кажем „ти иди овде, а ти иди тамо”. Нису то српске компаније. Страни инвеститори се према сопственом утиску одлучују где ће да улажу, рекао је Динкић.

Одлука „Горења” да машине за веш производи у Зајечару заснована је, каже министар, на чистој економији и математици. Изградња хале у Ваљеву, у коме никада и нису планирали да производе те машине, коштала их је осам милиона евра. У Зајечару ће до хале доћи куповином фабрике „Порцелан” за 1,3 милиона евра.

Објашњавајући разлоге због чега Србија субвенционише отварање нових радних места министар економије је рекао да је тај модел преузет од Словачке зато што је она захваљујући подстицајима десет пута повећала извоз, а покривеност увоза извозом достигла 50 одсто.

Највећа заблуда када је реч о субвенцијама, каже Динкић, јесте да њих добијају само стране компаније. Исте подстицаје имају сви, тврди министар и то поткрепљује чињеницом да од 151 пројекта који је субвенционисан у протекле четири године, 91 су домаће компаније.

– Услов за добијање субвенције је да инвеститор положи банкарску гаранцију у једнаком износу субвенције коју добија. Проблем је што домаће компаније не могу да добију гаранцију 10,5 милиона евра као што је добила јужнокорејска „Јура” или 18 милиона евра, коју је добио „Бенетон”. Али је домаћим малим и средњим предузећима која запошљавају од 10 до 50 радника омогућено субвенционисање у износу од 100.000 до 400.000 динара по новоотвореном радном месту у зависности у којој групи општина се налазе – каже Динкић.

Он указује да су нашој земљи потребне стране извозно оријентисане компаније, јер ми осим сировина и репроматеријала нисмо имали високо квалитетне производе за инострано тржиште. Стране компаније, указује он, имају пре свега тржиште на које могу да извезу робу.

Због тога је Влада Србије дуплирала субвенције у аутомобилску индустрију, електронику и информационе технологије. Потом у девастирана подручја и градове Ниш, Краљево, Зајечар и Нови Пазар, јер је у њима стопа незапослености већа од 30 одсто. Осим тога то су некада били јаки индустријски центри и влада је проценила да додатним подстицајима они то опет могу да постану.

М. Авакумовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.