Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дан после

Србија није и не сме остати иста после овонедељне емисије „Инсајдер” у којој је анализиран механизам пљачке у „Колубари” тј. у ЕПС-у. При томе, није нам о пљачки речено ништа посебно ново, што нисмо знали и о чему се до сада није говорило. Показано нам је и потврђено нешто много горе и опасније – правосудни органи, тј. држава, нису предузели ништа да се лопови, чија се имена и адресе боравка знају, приведу правди и казне. „Инсајдер” нам је заправо показао постојање и лагодно стање државно-институционално-партијске мафије. И повећао мучнину коју сви осећамо гледајући шта нам се догађа.

Цео случај је опет отворен „наопачке“. Било би логично да полиција и истражни органи, тужилаштво и судије позову новинаре и поносно их упознају са тиме како су открили и разбили ланац вишегодишњих злоупотреба и крађа у „Колубари”, па да ови кроз низ „реконструкција“ о томе известе јавност. Код нас је група храбрих новинарки Б92 ухватила за руку полицију, тужилаштво и правосудне органе, одвела их на место злочина, прострла све доказе о пљачки и рекла изволите, радите свој посао. Оне су (још једном) одрадиле оно што је био посао државе – како је то омбудсман Саша Јанковић тачно рекао поводом чињенице да се Бранкица Станковић налази у својеврсном кућном притвору а „спортско-навијачка мафија“ о којој је говорила – на слободи.

Исход овог пута не сме бити формирање нове полицијске јединице која ће даноноћно чувати новинарке. Само конкретна акција привођења СВИХ пљачкаша, темељна и квалитетна истрага и адекватне пресуде, уз одузимања имовине, једва могу повратити танки трачак оптимизма који у овом тренутку држава неумесно промовише. Акценат је на једва.

Чињеница да пљачка траје годинама и да се институције и министри, као и у случају неких нових, по количини покраденог мањих злоупотреба, бране тврдњом да је „све било и јесте по закону“ (!)застрашујућа је и показује директну умешаност политичких структура које доносе и спроводе законе који такву пљачку легализују. То несумњиво доказује да су многи наши изабрани и именовани људи из институција на неки начин укључени у ту мрежу, било као лопови или као корумпирани заштитници пљачкаша.

Пример „Колубаре” објашњава много тога што нам се догађа и утолико је тежи јер је штрајк рудара био један од преломних догађаја петог октобра. Не верујем да ти исти рудари нису видели и нису знали за пљачку. Зашто су они и њихови синдикати о томе ћутали? Дакле, крали јесу „тамо неки“ али смо у томе индиректно, својим ћутањем, учествовали сви. Нека се просветни и здравствени радници топло обуку и правац „Колубара”. Тамо је покрадено отприлике онолико колико траже за повећање својих плата. Испреплетеност и свеобухватност мреже лоповлука објашњава између осталог и зашто је свим средствима годинама пружан отпор формирању независне ревизорске комисије.

Постоји неколико сценарија који су могући уколико се случај „Колубара” гурне у неку фиоку заборава: једни кажу државно-институционална мафија ће увести владавину чврсте руке како би заштитила себе и своје интересе. Други кажу Тунис и Египат, трећи: Сабља!

Као непоправљиви оптимиста између редова читам назнаке акција које морају забринути лопове: Нови директор „Колубаре” је за две године смањио трошкове закупа механизације за невероватних 30 милиона евра уз једнаку продуктивност! У том светлу склон сам да тумачим нестрпљење и упорне захтеве опозиције за ванредне изборе. Само ако на време дођу на власт моћи ће да спрече истрагу и прикрију своју евентуалну укљученост у ову или сличне пљачке.

Ја лично се надам, скоро па очајнички верујем, да је још увек могуће да мала група одлучних и храбрих људи другачијом политиком разбије ову државно-институционално-партијску мафију. Мислим да таква група постоји, додуше као мањина у политичкој елити, и препознајем је у онима који упорно, упркос свим опструкцијама и тешкоћама, одржавају Србију у процесу прихватања европских стандарда, и то не због приступања ЕУ већ због дубоког уверења да Србија може и мора постати правна држава.

Само недвосмислена подршка таквим људима и одлучна промена постојећих политика може нам повратити помпезно промовисани оптимизам.

директор Грађанских иницијатива

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.