Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли је време - илузија

Часопис Scientific American стајао је на кухињском столу, где га је претходне вечери оставила моја жена. У њему је пронашла некакав напис о Алцхајмеровој болести који ју је заинтересовао. Махинално сам га прелистао и застао на једном другом чланку чији ме је наслов одмах привукао: „Да ли је време илузија?“ Аутор студије био је Грег Календер, професор филозофије на Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу.

Основни материјал којим у свом послу баратам представља Време. Оно и Простор представљају глину коју покушавам да уобличим у својим филмовима. И сада, наједном, неко покушава да ми то одузме, да ме остави празних руку, са неупотребљивим алатом! Грозничаво сам, упркос сумњивом знању енглеског, прионуо да преводим чланак. Профа није само добро познавао филозофију него је, очигледно, имао јако добар увид у математику, физику, теорију релативности. Његово полазиште било је да је готово са традиционалним схватањем времена и да нови научни докази говоре како време, у облику који познајемо, а то значи јасно препознавање онога што је садашњост, прошлост и будућност – више не постоји?!

Професор Календер, наравно, има разумевања за шокантност своје претпоставке: „Мисао о непостојању времена је толико запрепашћујућа да је тешко замислити да би могла бити схватљива. Све што радимо ми радимо у времену. Свет је низ догађаја спојених временом.“ Затим додаје како постоје научници који нису спремни да време тек тако одбаце, али да проблем његовог схватања и реконцептуализације и даље представља једно од главних питања којим се савремена наука бави. Даље каже: „Без обзира на то када и где се догађај одиграва, класични физичари претпостављају да можете објективно рећи да ли се десио пре, после или истовремено са било којим догађајем у универзуму. Време стога осигурава потпуни поредак свих догађаја на свету. Класично време такође мора поседовати појам трајања – оно што физичари називају метриком – да бисте могли рећи колико су догађаји удаљени један од другог. Да би се рекло да олимпијски cпринтер Усеин Болт може трчати чак 27 миља на сат, морамо да имамо меру онога шта је један сат.“

Ту настаје проблем. За разлику од Њутна који је тврдио да свет поседује главни сат који објективно урезује тренутке времена, утврђено је како су редослед, континуитет, трајање, истовременост, ток и смер, оно што формира тај Њутнов главни сат (или „време“) логички одвојиви. Када су заједно они јесу „време“, али шта се дешава, а то је могуће, када се они раздвоје? Ајнштајн је задао следећи ударац „времену“ укидањем идеје о апсолутној истовремености. По њему, два посматрача који се крећу различитим брзинама не могу се сложити око тога када и где се један догађај одиграо. И тачка! Да ствар постане гора, он је 1915, у општој теорији релативитета, додао како гравитација искривљује време па тренутни пролазак овде не значи исту ствар као тренутни пролазак тамо. Сем у ретким случајевима, немогуће је синхронизовати сатове и постићи да остану синхронизовани, чак ни у начелу?...

Леђима су ме прошли жмарци: ако је истина да време не постоји, како ћу без успомена и надања? Шта ћу ако се испостави да ће се моја сећања одиграти тек у далекој будућности, а да очекивања представљају давну прошлост? Да је све помешано па не могу да се ослоним на искуство и не вреди да правим планове. И да овај тренутак, док за кухињским столом седим и читам, заправо, не постоји. Ужас.

Са приличним неповерењем погледао сам у сат на руци и наставио са читањем злокобног чланка. Већ сам се прилично погубио у изразима чија значења нисам баш најбоље схватао када је дошло до обрта! Профа је изнео чињеницу са којом ни најљући противници постојања времена нису знали шта да чине: филм! Сличице на филмској траци приказују простор у узастопним тренуцима времена. Време је на филму једном заувек забележено и томе се нема шта додати. Календер закључује: „Као филмски поклоници који одмах схватају заплет и предвиђају шта ће се следеће догодити, тако физичари могу да узму једно просторолико парче и да реконструишу шта се дешава са осталим простороликим парчићима, употребљавајући једноставно физичке законе.“

Могао сам да одахнем. Свет остаје онаквим каквим га знамо. И то захваљујући нама, филмаџијама. Можемо и даље да смишљамо и снимамо приче које имају почетак, средину и крај, приказују се у одређено време у том и том биоскопу, и трају колико трају. Нико нам неће одузети прошлост, укинути садашњост и оставити нас без сутрашњице. Тика-така, тика-така...

редитељ

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.