Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вучемо за рукав озбиљне инвеститоре

Економисти већ годинама говоре о томе да Србија мора да заснива свој привредни раст на извозу. Иако има још доста посла, чињенице говоре да први конкретни резултати у том правцу већ постоје. Прошле године извоз је у односу на 2009. порастао чак за 24 одсто или за око 1,5 милијарди евра. Оно што је посебно важно јесте то да смо почели да извозимо више него пре кризе, а децембарски извоз (око 730 милиона евра) представља рекордни месечни извоз српске економије икад остварен.

Откуд тако динамичан раст извоза? То сигурно нису обезбедила само постојећа предузећа, него и долазак нових. Зато сматрамо да је политика владе у привлачењу директних инвестиција, домаћих или страних, најважнија коју Министарство економије и регионалног развоја спроводи у овом мандату. Сваки евро који уложимо у привлачење инвестиција вишеструко се врати у буџет, у просеку осам евра кроз порезе и доприносе. Тај новац не иде из Србије, већ остаје у земљи, и то пре свега одлази нашим грађевинарима који праве хале за инвеститоре. Политика владе за привлачење инвестиција директно утиче не само на пораст српског извоза, већ и на опоравак БДП-а. Извоз је важан за укупну макроекономску стабилност која се постиже тек када ниво извоза буде једнак нивоу увоза. Ми смо за сада далеко од тога јер је у 2010. покривеност увоза извозом износила 58 одсто, али то је ипак боље у односу на 2009. када је била само 48 процената.

Храбри и чињеница да у трговинској размени с појединим земљама бележимо знатно побољшање. Примери за то су Италија и Словенија. Италија је први пут постала највеће извозно подручје Србије, тако да смо прошле године у размени са овом земљом успели да остваримо покривеност увоза извозом од око 80 одсто. У размени са Словенијом покривеност увоза извозом је 84 одсто. Ми то доводимо у везу са инвестицијама које компаније из ових земаља имају у Србији. Јер, покривеност увоза извозом са Словенијом 2004. године била је 45 одсто, а кад су овде дошле словеначке фирме („Горење“, „Цинкарна“, „Грахатомотива“ и друге) покривеност увоза извозом је порасла на 84 одсто. Наша процена је да ће Италија и Словенија бити прве две развијеније европске земље с којима ћемо већ 2013. године изравнати спољнотрговински биланс.

Дакле, једини начин да се ослободимо спољнотрговинског дефицита јесте, наравно, да постојећа предузећа наставе да извозе још више, али и да овде дођу нове компаније, попут „Фијата”, „Панасоника”, „Бенетона” и осталих. Ове компаније могу толико да допринесу порасту извоза да наш извоз буде једнак увозу. Да ли је ово могуће? Верујем да већина мисли да није, али подаци говоре да идемо у добром смеру и да је само потребно наставити са истом политиком подстицања инвестиција.

То су пре нас урадили Словаци, чија искуства, то могу отворено да кажем, ми овде користимо. И Словачка је 2000. године имала покривеност увоза извозом око 50 одсто, да би после само шест година остварила огроман спољнотрговински суфицит; Словачка, која има мање становника него Србија, има од нас десет пута већи извоз! Али тај извоз Словаци нису постигли тако што су само јачали домаћа предузећа него пре свега тако што су довели највеће светске компаније да код њих производе.

Словачка је тада увела модел да, уколико се ради о водећим светским компанијама, субвенционише до 50 одсто инвестиција. Исти модел смо и ми увели, али са много мањим учешћем субвенција. С тим што треба рећи да потпуно исти подстицаји важе и за домаће и за стране улагаче. Али да би неко добио субвенцију државе потребно је да да банкарску гаранцију у једнаком износу субвенције.

Кад је о нашим домаћим компанијама реч, за многе ту и настаје проблем: оне нису у стању да издвоје толико велике банкарске гаранције да би добиле 10,5 милиона евра, као што је добила „Јура“ или 18 милиона евра, колико је добио „Бенетон“. Поред тога, никоме није циљ да само изградити фабрику, него је пре свега важно робу продати, а поменуте стране компаније имају тржиште и изван Србије.

Ако имамо хале које ничему не служе, хале које нису у употреби, оне нам само доносе губитке јер плаћамо раднике који не раде ништа. Боље је онда помоћу субвенција из државног буџета да помогнемо фирмама да запосле људе, да производе и извозе. Мртве хале не вреде ништа.

То је заправо потпуно нови модел приватизације у завршној фази транзиције. Модели претходних влада заснивали су се на томе ко да више за имовину, без обзира на то да ли зна да се бави том производњом.

Међутим, сад више нећемо да идемо по сваку цену у продају него чекамо и вучемо за рукав озбиљне инвеститоре попут „Бенетона“, „Хуга Боса“, „Голден лејди“, дакле оне који знају да раде и који имају тржиште у целом свету. Тако смо почели да дижемо и аутомобилску индустрију, преко „Фијата“, тако ћемо и текстилну. Покушаћемо исто да постигнемо са електроником и са информатичким технологијама, где имамо доста најава за отварање центара за истраживање и развој. Србија није у лакој позицији, али ми сматрамо да ствари у економији можемо да преокренемо само кроз промену структуре привреде довођењем компанија из света.

*Министар економије и регионалног развоја

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.