Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Као ловац корала под водом

Иво Андрић поред моста у Вишеграду

Издавачка кућа „Драганић”, поводом 50. годишњице доделе Нобелове награде нашем великом писцу, у библиотеци „Наследства”, објавила је „Изабране приповетке” Иве Андрића. У овај антологијски избор, који је начинио Радован Вучковић, ушле су приче: „Пут Алије Ђерзелеза”, „Мустафа Маџар”, „Мост на Жепи”, „Смрт у Синановој текији”, „Мила и прелац”, „На обали”, „Аска и вук”, „Жена на камену” и „Јелена, жена које нема”. Посебна драгоценост књиге јесте избор из критике о приповеткама Иве Андрића.

Андрић је писац који, иако стваралац коме нису туђи класични принципи реда и хармоније, истиче Радован Вучковић, не прави дела на начин једног класичара. Не саставља их према унапред створеном плану и симетричном распореду, како би то поступио писац класичних драма или романа, са строго вођеном фабулом и јасном романсијерском схемом. Андрићеве приповетке и романи, иако су савршени, без трага хаоса или самовоље ирационалног, пре изгледа да се спонтано склапају од малих фрагмената који као да се сами од себе стапају у веће целине.

Логичан смер такозваног заснивања композиције јесте пут од мањег ка већем. Најпре настаје обична белешка, онда се она разрађује у шири запис, па овај проширује у причу или приповетку, затим се више таквих прича претвара у дужу приповест, а некад се неколико њих може, посредством личности или битне теме, сврстати у циклус. А ако је за циклус пронађен доминантни мотив, жижна идеја или симболички лајтмотив – ето већ романа схваћеног у андрићевском смислу.

Принцип спонтаног израстања дела на додирима пишчеве свести с непосредним животним утисцима и њихово постепено приближавање у књижевна штива, која подражавају раст органског ткива, додаје Вучковић, може се пратити у пишчевим исказима у „Знаковима поред пута” и „Свескама”. Андрић, на једном месту, у „Свескама” каже: „Ја, у ствари, никада нисам писао књиге, него рашивене и разбацане текстове који су се с временом, с мање или више логике, повезивали у књиге-романе или збирке приповедака”. У једној другој белешци, такође у „Свескама”, Андрић вели: „Често и живо мислим на личности приповетке која у мени настаје и све што видим око себе везујем за њу, али се тешко решавам да пишем о њој. И кад приступим писању, то је увек само на махове и кратко, никад више од странице-две. Блиско дружење са тим светом тешко ми је, а за дуже време потпуно неиздрживо. Могу да издржим једно кратко време, отприлике колико ловац корала под водом: он се спушта на дно, јер другачије не може, али је срећан да се што пре врати на светлост дана са својом ловином”.

Андрић је, пре свега, мајстор приповедач, који је то и у романима. И Андрићеви романи су, у ствари, наглашава Вучковић – циклуси прича, уоквирени одређеним временом или центрирани око кључне мисли или симболичког лајтмотива. Суштина Андрићеве приповедачке уметности садржана је у приповеткама. Уосталом, критика је следила тај пут промена Андрићевог приповедања од приповедачких дела која је написао између два рата, до романа објављених прве послератне године (1945).

С највише разумевања о Андрићевим приповеткама писала је Исидора Секулић, која је покушала да одреди карактер Андрићеве приповедачке уметности, имајући у виду његовe до тада објављене и по часописима и листовима расуте приче. Исидора Секулић је истакла неке од особина и особености Андрићевог приповедања која и данас читалац мора да узме у обзир, а истовремено је назначила мотиве који се понављају и чине приповедачки свет пишчев. Она је указала и на источњачки карактер Андрићевог приповедања које је блиско излагању усменог приповедача и заснива се пре на сугестији и сугестивности, него на анализи, а међу мотивске особености навела је обузетост његовог јунака женом. Мушкарци су носиоци радње, а жене су њихова опсесија и опседнути су, „са слепом, лудом и варварском пожудом за женом”.

Разноликост Андрићевих приповедака, каже Михаило Пантић, само је доказ компактности вишег реда, знак непомирености писца са било којим обликом, крајњи резултат потраге за увек новом а, речено на Андрићев начин, увек истом причом. Питање типологије Андрићеве приповедачке уметности, сматра Жанета Ђукић Перишић, изузетно је сложено, јер је реч о једном поливалентном и слојевитом опусу у оквиру којег свака појединачна приповедна целина има низ стратума који би се могли разумети као копче са неким другим деловима пишчевог опуса.

Андрић није остао у источњачки схваћеном начину приповедања, нити у кругу ограничених мотива који би га навели да се манирски понавља. Он је, закључује Радован Вучковић, проширио круг и једног и другог и стварно приповедачко дело које задивљује многострукошћу мотива и наративних решења, ликова, комбинација источног и западног приповедачког модела, богатством жанрова и облика и као такво надмашује све што је пре тога написано у српској књижевности у приповеци, приповести, новели и краткој причи.

З. Радисављевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.