Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Богате компаније су птице селице

Претходне владе од 2000. године наовамо на разне начине привлачиле су стране инвеститоре. У последњих годину дана веома је актуелно давање високих субвенција (од 2.000 до 10.000 евра)по радном месту. Истовремено са овако високим стимулацијама, претежно страним инвеститорима, сектор малих и средњих предузећа, као и велике компаније, грцају у дуговима.

Поставља се умесно питање: колико је у таквој ситуацији добро за државу да бесплатним земљиштем за инвеститоре и високим субвенцијама „плаћа” радна места у неразвијеним подручјима и градовима са великим бројем незапослених?Ида ли је све ово део пажљиво осмишљене дугорочне економске стратегије или тек пропагандни програмодређених странака?

С једне стране,незапосленост у Србији расте. Број запослених пао је на 1,8 милиона. За само две године економске кризе изгубљено је више од 160.000 радних места, од тога 155.000 у привреди, а остатак током рационализације државне управе и дела јавног сектора. Такође, када погледамо шта се у Србији највише увози,ашта најмање извози видећемо да су то високотехнолошки готови производи у којесвакако спадају веш-машине које ће производити ,,Горење”или телекомуникациони уређаји и апарати за индустрију и широку потрошњу какве ће производити ,,Сажем”. Из овог угла изгледа исплативо да држава плати радно место седамили десетхиљада евра, јер ће се запет и више година смањити увоз ових производа у Србију, а истовремено повећати извоз,док ће се више хиљада лица у неразвијеним подручјима и „индустријски мртвим градовима” запослити.

Међутим, ако се погледа с друге стране, издаци за отварање радних места високим субвенцијама по радном месту и давање земљишта на поклон могу држави и локалној самоуправи да се врате тек кроз петивише година, под условом да те исте компаније које су у Србију дошле због јефтине радне снаге не одлуче да се преселе у неку другу земљу. Велике мултинационалне компаније познате су као „селице” које просечно сваких осамгодина мењају производну локацију. Последњих месеци цена рада у Албанији изједначила се са ценом рада у Србији, а будући да је Србија знатно веће тржиште и има бољи геостратешки положај на Балкану свакако да смо атрактивни за оне који доласком на наше тло желе да уштедена зарадама запослених и тако своје производе учине јефтинијим.

Истовремено док помажемо богате мултинационалне компаније са по 10.000 евра по радном месту, 2010. годину смо завршили са више затворених малих, средњих и великих предузећа него отворених. Док дајемо овако високе субвенције страним компанијама -уводимо нове дажбине и намете домаћим предузећима. Тренутно их је 66,и по томе смо неславни лидери у Европи. Једна интерна студија стручних служби Уније послодаваца Србије показала је да би смањење локалних комуналних таксa и накнада за 50 одстосваком малом предузећу омогућило да запосли бар још једно лице.Ово би значило отварање између 50.000и 70.000нових радних места, што је неколикопута више него што је досад отворено високим владиним субвенцијама.Запошљавањем ових лица повећали би се приходи од пореза на зараде у буџету, а порасли бии приходи од ПДВ-а за оне производе које би могли да купе од својих примања. Исход би био више средстава за трансфер локалним самоуправама из буџета републике чиме би се знатнонадоместио мањак средстава настао снижавањем локалних комуналних такса.

Развијене земље су, кад је дошло до најновије економскекризе,прибегле оваквим решењима и смањиле су или бар одржале на истом нивоу оптерећења привреде, свесне да ће тако смањити притисак на предузећа да отпуштају запослене. Економска политика у Србији је, међутим,противна економској логици:док се радна места код неких „купују” петоцифреним износима у еврима,домаћамалаи средњапредузећа стагнирају.

Држава би могла да сачува постојећаи стимулише отварање нових радних места са два једноставна потеза, а то су укидање обавезе плаћања ПДВ-аунапред и увођење правилада се ПДВплаћа када предузећа наплате фактурисану робу и услуге и ограничавањем рокова плаћања на 60 дана. Непостојање ограничења рокова плаћања и обавеза уплате ПДВ-аунапред узрок су хроничне неликвидности сваког трећег предузећа у Србији и разлог зашто су многа од њих отпустила знатандео запослених, па и престала да раде.

Привредници сматрају да је време да се економска политика у Србији више не води у служби страначких апетита и намера већ искључиво према реалним могућностима постојећих предузећа.

*Генерални секретар Уније послодаваца Србије

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.