Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аеродром на Берзи – продати или купити?

Аеродром „Никола Тесла” је, после НИС-а, друга компанија из корпе великих јавних предузећа чијим се акцијама тргује на домаћем тржишту капитала. При том, компанија ће бити листирана на најквалитетнијем сегменту тржишта (А листинг) због чега ће бити у обавези да повећа своју корпоративну културу кроз редовно објављивање кварталних финансијских резултата и обавештавање инвестиционе јавности о другим битним догађајима који утичу на њено пословање.

Укупан (акцијски) капитал Аеродрома подељен је на 34.289.350 акција номиналне вредности 600 динара. Највећи број њих поседује држава (28.511.988 комада) што јој даје учешће и власничкој структури од 83,15 одсто. Мањи проценат припада свеже основаном Акционарском фонду (0,08 одсто о укупног броја), док је остатак расподељен на тренутне и бивше запослене (1,8 одсто) и грађане Србије који су испунили услов за бесплатне акције (15 одсто). При том, бивши и тренутно запослени су добили акције према годинама стажа, док су остали грађани добили тек по једну акцију ове компаније. Под реалном претпоставком да држава и Акционарски фонд у кратком року неће продавати свој удео, број акција којима се слободно може трговати на берзи („free float”) је 5.748.482, што је свега 17 одсто од укупног броја. Велика навала грађана на страни продаје изазваће јаку понуду која ће притискати цену акције на доле. Ипак, ценовна промена резултанта је деловања и понуде и тражње те ће коначни исход зависити и од заинтересованости тржишних учесника за куповину.

Вредност имовине и остварени резултати

Укупна вредност имовине Аеродрома на крају 2009. године била је 24,5 милијарди динара (255 милиона евра) што је раст од скоро 50 одсто у односу на крај 2008. године када је имовина компаније вредела 15,4 милијарде динара (174 милиона евра). Разлог за то није велика инвестициона активност Аеродрома већ накнадна процена вредности његовог капитала која је спроведена од стране независног овлашћеног проценитеља. Највећа корекција вредности односила се на некретнине које су, према процени, на крају 2009. године вределе 20,8 милијарди динара (а не 12 милијарди колико је писало у пословним књигама). Раст вредности имовине преливен је у основни капитал Аеродрома те је учешће сопствених у укупним изворима финансирања повећано на 90 одсто. Обавезе по основу краткорочних и дугорочних кредита су 1,7 милијарди динара (17,7 милиона евра) и чине тек седам одсто извора финансирања. Оваква структура имовине као и доминантно учешће сопственог у односу на позајмљени капитал показују високу како краткорочну тако и дугорочну финансијску стабилност и сигурност, што повећава атрактивност акције Аеродрома.

Кризне 2009. године Аеродром је приходовао 4,6 милијарди динара што је у односу на 2008. годину реалан пад од 10 одсто. Укидање виза пред крај године повећало је број авиопревозника који користе услуге највећег домаћег аеродрома те се у 2010. години (резултати још нису доступни јавности) оправдано може очекивати раст прихода за преко 10 одсто. Ниска кредитна задуженост смањила је расходе компаније по основу камата и негативних курсних разлика што је резултирало у остварењу добитка „тешког“ 1,8 милијарди динара, или 50 динара по једној акцији. То је за 11 одсто више него годину дана раније када је компанија одбацила укупно 1,3 милијарде динара добити, или 39 динара по једној акцији. Тиме је нето профитна маргина (добитак/приходи) која мери добитност прихода порасла са 30 у 2008. на 37,2 одсто у 2009. години.

Такође, огромна нето добит реализована у 2009. години показује да је менаџмент компаније извршио добру оплодњу укупног и за акционаре најважније, сопственог капитала. Тако је у 2009. години Аеродром на сваких 100 динара уложеног капитала остварио скоро 10 динара нето добити која припада власницима. У поређењу са компанијама из истог пословног окружења, Аеродром „Никола Тесла” је капитал оплодио по већој стопи него конкурент из Љубљане (три одсто) или Франкфурта (седам одсто), али по мањој од аеродрома у рецимо Цириху (13 одсто) и Бечу (скоро 11 одсто). Повећан обим пословања у 2010. години који се одсликава кроз раст прихода и профита требало би да додатно увећа ионако завидну рентабилност компаније.

Купити или продати акције Аеродрома?

Питање је, међутим, да ли је тренутна почетна цена акције Аеродрома од 641 динар она цена која оправдава текући имовински и профитабилни положај компаније. Аеродром „Никола Тесла”, према основним индикаторима, у просеку је профитабилније или слично њима пословао у односу на конкуренте у Бечу, Франкфурту, Цириху и Љубљани. Ако се још томе дода и податак да се улог у његову једну акцију може у просеку брже вратити него улог у акције конкурената, закључило би се да је акција Аеродрома потцењена и да је треба купити.

Са друге стране, тренутне инвестиционе алтернативе говоре у прилог супротној тврдњи а то је да је цена акције сада висока и изнад реалне те да је треба продати. Наиме, најважнији инвестициони индикатор „P/E” (однос цене и добити по акцији) показује да је годишњи принос од улагања у акцију Аеродрома при цени од 641 динар тек 7,76 одсто. У инвестиционом окружењу какво је наше у ком се у најмање ризични динарски инструмент за годину дана може остварити принос од 15 одсто (стопа приноса државних дванаестомесечних записа), принос од 7,76 одсто од улагања у било коју акцију (па и акцију Аеродрома) веома је низак. Да би принос од инвестирања био најмање једнак оном који доноси сигурнији државни инструмент, цена акције треба да буде 330 динара. То говори да је тренутна цена од 641 динар превисока и да у наредном периоду, под притиском понуде, а изостајањем тражње, треба очекивати њену корекцију. Цена при којој ће страни фондови и остала инвестициона јавност у Србији показати заинтересованост за Аеродром биће резултанта не само историјских перформанси већ и очекивања по питању будућих прихода и профита, раста и развоја, инвестиција... За сада је готово извесно да је то испод тренутне цене од 641 динар.

Аутор је финансијски аналитичар БДД Синтеза Инвест Гру

Иван Џаковић

-----------------------------------------------------------

Акције Аеродрома појефтиниле девет динара

Цена акција Аеродрома „Никола Тесла” на затварању првог трговачког дана нижа је за девет динара и закључена је на 632 динара по једној хартији, док је вредност промета у трговању достигла 12,8 милиона динара, саопштила је јуче Београдска берза.

Процентуално, у односу на индикативну цену која је износила 641 динар, цена је „пала” за 1,40 одсто, а укупно је истрговано 20.076 комада акција. Цена акција кретала се у распону од 610 до 700 динара по акцији, а деонице Аеродрома су у јутарњим часовима продаване по вишим ценама у односу на цене постигнуте на крају трговања.

Понуда акција била је готово дупло већа од тражње – са 49.412 хартија од вредности на страни понуде, док је потражња била за 27.541 комадом акција. Цена од 632 динара по акцији истовремено је индикативна за наредно, сутрашње, трговање акцијама ове компаније, а у току сутрашњег дана зона флуктуације биће у распону од 581 до 695 динара.  

Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.