Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пад незапослености најбоља вест

Опадање укупне производње за 3,1 oдсто у 2009. и њен благ опоравак у 2010. од 1,5 процената не одсликавају реални пад српске економије током економске кризе. Нешто бољи показатељ јесте кретање индустрије и грађевинарства. Индустријска производња мања је за скоро десетину у односу на преткризни ниво, док је пад грађевинарства знатно интензивнији. Међутим, оно што најбоље показује дубину кризе која је погодила Србију јесте пад стопе запослености, односно раст незапослености од октобра 2008. Наиме, запосленост (удео запослених у укупном становништву старијем од 15 година) са 44,2 одсто опала је за шест и по процентних поена (једна је од најнижих у Европи), док је незапосленост достигла 19,2 одсто или 567.000 људи (пред почетак кризе незапослених је било 457.000).

Ипак, најновија анкета Републичког завода за статистику, по међународно упоредивој методологији (свако ко је радио барем сат седмично сматра се запосленим), показала је охрабрујући податак да је коначно заустављен раст незапослености. Позитивни су извештаји и Националне службе за запошљавање, који указују на битније непромењен број лица у претходној години дана на евиденцији незапослених. Дакле, негативна кретања на тржишту рада су успорена у трећем тромесечју и по свему судећи заустављена у четвртом кварталу 2010. Неке процене говоре да би раст запослености у овој години требало да износи 0,5 одсто.

Подаци о запослености су врло битни јер посматрајући просечне реалне зараде и пензије може се стећи утисак о њиховом само благом паду. Међутим, много бољи показатељ је укупна сума свих примљених пензија и зарада (грубо, то је показатељ куповне моћи земље), која је реално смањена за око осмину у односу на децембар 2008. (пре свега, услед бројних отпуштања радника).

Проблем незапослености нема само економску, већ и социјалну (друштвена изопштеност незапослених) и психолошку димензију (осећај безвредности). Истраживања показују да се губитак радног места сматра најтежим ударцем за појединца после губитка члана породице.

Није, дакле, тешко закључити колико је битно покренути тренд раста запослености. Чини се да то схватају и у Влади Србије, па је зато и интензивирано субвенционисање запошљавања нових радника. У 2010. потрошено је 50 милиона евра, субвенционисано је 220 милиона евра инвестиција и отворено 10.000 радних места. Све вероватнији благ пад незапослености у току 2011. била би најбоља економска вест за Србију.

Иако се многима чини да је субвенционисање отварања нових радних места од 2.000 до 10.000 евра (просечно 5.050 евра у 2010) прескупо, то ће се у огромној већини случајева показати као погрешна процена. Наиме, само по основу плаћених доприноса и пореза држави, не рачунајући унапређење животног стандарда радника, у просеку за око годину дана држава ће вратити уложено. Неозбиљна су очекивања да су реномиране стране компаније дошле у Србију да би остале само неколико година и да би имале рачун да пресељавају производњу. Управо су добри пословни резултати ино-фирми које долазе у Србију, подстакнуте и субвенцијама, индиректни показатељ да се неће радити о промашеним инвестицијама (најчешће предузећа попут „Дајтека“, „Горења“, „Бенетона“ имају уходане канале продаје, дакле, прилично извесну реализацију на светским тржиштима).

И тврдње да је овакав начин стимулације страних инвеститора непотребан и скуп и да само треба створити добру пословну климу, изградити инфраструктуру и увести механизме напредне правне државе су, иако наизглед логички конзистентне, суштински неутемељене. Наиме, нико не спори да је све од наведеног српској привреди потребно као и да значајна средства за плаћање отварања радних места није за буџет Србије мала ставка. Међутим, тај често слушани рецепт је имао пуну деценију да се покаже као ефикасан. Резултати су скромни, иако не треба потцењивати значајна унапређења пословне и правне регулативе у првој деценији 21. века. Међутим, данас када је опоравак од кризе слаб и неизвестан, потребна су брзо дејствујућа решења. Идеја са плаћањем радних места, пре свега у прерађивачкој индустрији (посебно електро, ауто, и прехрамбеном сектору), као и у неразвијеним областима земље, почиње да даје резултате и потребно је наставити са таквим приступом.

*Научни сарадник, Институт за европске студије

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.