САД: нема доказа против Асанжа

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Еф-Би-Ај и Министарство правде не успевају да пронађу доказе који би оптужили оснивача и шефа „Викиликса” Џулијана Асанжа за заверу да се „украду” и обелодане тајне Пентагона и Стејт департмента, што би била правна основа за захтеве да се он изручи Америци да би му се овде судило.

Како извештава „Волстрит џорнал”, већ вишемесечна настојања америчких служби да повежу Асанжа са Бредлијем Менингом, војником који је, док је био на служби у Багдаду, копирао податке са заштићене компјутерске мреже и доставио их „Викиликсу”, нису уродила плодом. Менинг је иначе у притвору у једном затвору у држави Вирџинија, у самици, због чега неке овдашње организације за заштиту људских права тврде да је изложен тортури.

Он је у Багдаду радио на пословима обавештајног аналитичара и имао приступ заштићеној мрежи са војним и дипломатским архивама и засад је оптужен само због два „цурења” података: о исландској банкарској кризи и због доставе „Викиликсу” видео-снимка напада америчког хеликоптера у Ираку у којем су убијена и два новинара агенције Ројтерс.

Утврђено је шта су били његови мотиви: освета војсци. Пре него што је почео да копира и доставља велике националне тајне, био је у сукобу са претпостављенима, због чега му је изречена серија дисциплинских казни.

Овим се потврђују раније претпоставке да САД неће имати „за шта да се ухвате”, како би Асанж био прво оптужен, а затим изведен пред амерички суд због највеће „провале” тајних докумената једне државе у историји. Иако је први талас ове афере већ прошао, њено накнадно дејство се и те како осећа: има пуно елемената за закључак да су садржаји обелодањених дипломатских депеша Стејт департмента у којима се описују ексцеси тамошњих режима били фактор који је у одређеној мери допринео избијању народних побуна у Тунису и Египту.

Џулијан Асанж се ових дана пред судом у Лондону бори да не буде изручен Шведској, због оптужби за сексуално напаствовање, на први поглед правно веома танких, јер је реч о сивој и тешко доказивој зони креветске интиме.

Док поједини политичари америчке крајње деснице, попут Саре Пејлин, захтевају да се Асанж гони као Осама бин Ладен, и да се на крају осуди на смртну казну због штете коју је нанео Америци, медији преносе да је он за своје подвиге, који су идеју „транспарентности” растегли до екстрема, кандидован за Нобелову награду за мир. Једно од образложења за то је управо улога тајни које је „Викиликс” објавио у демократским револуцијама против ауторитарних режима у арапском свету.

САД, међутим, „Викиликсу” не признају статус медијске организације, чиме настоје да спрече контраоптужбе да су истрага и евентуална оптужница против Асанжа напад на новинарске слободе, загарантоване америчким уставом.

М. Мишић

---------------------------------------

Прецењена нафтна налазишта у Саудијској Арабији

Вашингтон – Најновије дипломатске депеше које је обелоданио „Викиликс” откривају америчке процене да Саудијска Арабија, највећи светски извозник нафте, можда нема онолике резерве колико тврди да има, и да неће бити у стању да повећаним испумпавањима спречи ескалацију цена и даље најважнијег енергента светске економије. У депешама се наводи изјава једног високог функционера саудијске нафтне индустрије да су резерве нафте у овом пустињском краљевству прецењене чак за 40 одсто.

М. М.

----------------------------------------

Истрага против Бен Алија

Вашингтон – Еф-Би-Ај је започео „прелиминарну истрагу” против бившег туниског председника Бен Алија, који је на врхунцу протеста против његовог режима 14. јануара побегао у Саудијску Арабију. Америчка служба жели да званично утврди да ли он има имовину или рачуне у САД на које је пребацивао незаконито стечене паре. Основа за ове акције су амерички антикорупцијски закони.

М. М.