среда, 16.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Викиликс: САД сматрале Ахтисарија добрим преговарачем

Марти Ахтисари

ХЕЛСИНКИ – Власти у Вашингтону имале су велико поверење у Мартија Ахтисарија у време када су 2006. године напори у вези са Косовом били најинтензивнији, наводи се у дипломатској депеши послатој из америчке амбасаде у Бечу у Вашингтон 15. новембра 2006.

Фински лист "Хелсингин Саномат" преноси депеше Стејт департмента које објављује Викиликс, у којима се наводи да је Стејт департмент ставио Ахтисарија на листу људи којима шаље своје поруке и омогућио му увид у 90 докумената у вези са Косовом.

"Међутим, поверење није било стопостотно. Постоји 20 извештаја у које Ахтисари није смео да има увид. Поруке у којима се каже да Ахтисарију није дозвољено да види документа често се односе на Европску унију", наводи фински лист.

Стејт департмент пише у тој депеши да, у новембру 2006. године, специјални представник Уједињених нација Ахтисари настоји да преокрене набоље ситуацију на Косову.

"Овај задатак је огроман и Ахтисари прелази километре и километре обављајући га... Одметничка српска покрајина тежи независности, а дипломатски свет очајнички тражи излаз. На потезу је Ахтисаријев план", наводи се у депеши.

"Хелсингин Саномат" преноси и да је Ахтисари, за сада, далеко најпомињанији Финац у документима која су процурела из америчког Стејт департмента, јер се његово име појављује 1.167 пута, а број је и већи "ако се узму у обзир поруке у којима је Ахтисаријево презиме погрешно написано".

Према америчкој процени, Ахтисари је био "чврст преговарач" и "типично директан" преговарач, "који би сатерао уза зид остале који учествују у разговорима".

Фински лист преноси и да је било напетих тренутака између Ахтисарија и Срба којима је губитак Косова тешко пао.

"Према извештају америчке мисије при Уједињеним нацијама у Њујорку (18. маја 2006. године), тадашњи министар спољних послова Вук Драшковић се жалио да западне земље кажњавају Србију због акција које је предузимао бивши српски лидер Слободан Милошевић", наводи фински лист и додаје да је Ахтисари одговорио да су Срби у процесу негирања - "када они попут Драшковића кажу: 'Ми не треба да будемо кажњени због Милошевићевих поступака', он одговара - 'Нити треба да будете награђени због њих'".

"Хелсингин Саномат" пише и да је Русија била критична према Ахтисарију, као и да је такво осећање било узајамно.

"У децембру 2006. године Ахтисари је разговарао са америчком амбасадорком у Хелсинкију Мерилин Вер. Према депеши у вези са сусретом од 8. децембра, Ахтисари је рекао да су српски и руски отпор независности Косова показатељ 'жалосне процене'. Ахтисари је веровао да се руски председсник Владимир Путин плашио 'смањивања православног света' и појаве 'мале муслиманске државе на Балкану'", наводи фински лист.

Према депешама Стејт департмента, Ахтисари се и у неким земљама чланицама ЕУ суочио са противљењем независности Косова.

У депеши послатој из Мадрида 17. октобра 2006. године пише да се један високи званичник шпанског Министарства спољних послова жалио америчким дипломатама на Ахтисарија, описавши га као неког ко је хтео да се ослободи Косова "како му се не би обило у главу годину дана касније".

Коментари0
c8301
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља