Петак, 03.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Монструментализовање

Вала, никад досадно у овој нашој Страдији: једни свирају инструментима, други хоће да им они који свирају инструментима буду инструменти, а неретко цела нација симфонијски свира божанству коме је већина наших свакодневних композиција посвећено.

Овога пута, како је многи читалац већ упућен, бенду С.А.Р.С. и мени догодило се да ушеса јавности скренемо на скрајнуту тему ауторских права, што је веома немило у окружењу где је од свих књижевних дела икада написаних највише тумачења доживело оно са насловом „Закон” – јербо добре ђаке не занима шта пише у критици него како су они то схватили.

Најпре је опозиција пустила наше песме на митингу без наше дозволе (С.А.Р.С.) или чак без икаквог обавештења (ја), чиме је покушано да нас претворе у свој инструмент, а онда су нас, пошто смо јавно реаговали, оптужили да смо инструмент власти, оне исте чије је безакоње и омогућило да се аутори злоупотребљавају, јер никада није заиста озбиљно реаговала на сталне вапаје стваралаца којима морал забрањује да немар државе надокнађују учешћем у ријалити емисијама. Прваци пингпонга раде исто што и увек: пребацују лопту једни другима у поље са жељом да се народ бави питањем да ли су аутори браниоци власти или опозиције, јер на тај начин савршено скрећу фокус са једне једине истине: да је и једне и друге суштински баш брига за наш проблем, исто онако као што су сви заједно тобож забринути омладином која руши престоницу, а заправо и једнима и другима одговара баш то – да власт каже како је то дивља омладина опозиције, а опозиција како је то омладински бес који је генерисала власт.

Свему томе се вероватно подсмевају они тобоже трећи, што афирмишу дубоко неписмене индивидуе у ред колумниста са ставом – и сад човек треба да бира између таквих опција? Људи, дајте да се уозбиљимо. Можда то вама звучи непојмљиво, али када било који радници протестују, то НИЈЕ борба за неког од вас него борба за њихову плату и поштовање. Ваше чарке, ваши макијавелизми – ваша ствар, али проблеме грађана сви заједно слабо решавате. Добисмо комплимент да су нам песме лепе, али истини за вољу, врло су опоре.

Не, господо, ми нисмо политиканти, не профитирамо наступањем по било чијим митинзима нити нам се песме баве вама, како наивно мисли онај део јавности и публике који је од четири албума, две објављене књиге и стотинак новинских чланака за разне редакције упратио једино „Кућу на промаји”. То је веома банално етикетирање, али хеј, оно спада у наш фолклор. И не могу никога да терам да се бави досадашњим или будућим опусом ако неће, наравно. Али поред толико бендова који ће се радо ставити у службу ове или оне странке и за паре нагонити напаћени народ да пева на митинзима где је окупљен јер му се суштински плаче, ред би био оставити на миру оне који то неће. Једном сам, пре шест година, наступио на конвенцији посвећеној Ђинђићу, јер сам веровао у тог човека – али да се то моје веровање пренело и на људе који су остали иза њега и да ме је занимало нарицање на митинзима, не бих живео у дваес’ квадрата но бих био друг члан.

Да ми је до јавне рекламе, ширења популарности и тако стеченог новца, прихватао бих позиве за ријалити емисије, а не одбијао. Из радничке сам породице и научен сам да је то срамота. Радим од девет до пет као уредник у стрип редакцији, имам просечну плату, у јавном превозу се држим за исту шипку као остали па, да ’простите, канда малко боље осећам како народ живи него сви ви из странке Ове и Оне и Било Које.

Сви ви заједно можете да машете стиропорима и саосећајним осмесима до сутра, али и даље нећете знати како људи живе јер НЕ ЖИВИТЕ ТАКО. Зна се да се интервјуи и гостовања у емисијама не наплаћују, зна се како се дискови (не) продају, а пошто под термином „велики београдски концерт” мислимо на хиљаду и по људи плафон, немојмо да залазимо у дегутантну полемику колики су нам приходи од бављења музиком. Ако се још ни ауторска права не поштују, онда ми ЈЕСМО угрожена сорта радника и боримо се за своје.

Уз то, најависмо да ћемо дати у хуманитарне сврхе све што наши адвокати буду извојевали као одштету – па хајде да видимо да ли се и у таквој прилици политичарима радије расправља него да једноставно признају да су урадили нешто погрешно и приде тиме помогну некоме ко је још угроженији од нас.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.