Одбегле српске снајке

Медвеђа – Многе српске нежење до животне сапутнице долазе посредством агенције или преко снајки које су се већ удале у Србији. Један од њих је и Марко Јојић из села Врапце у општини Медвеђа који је супругу Татјану из Украјине упознао када је дошла у госте код маћехе, такође Татјане, која је удата за Радослава Перовића из истог села. Родила се љубав, а затим и деца – Милош, који сада има пет година, и годину дана млађа Марија. Марко и његове комшије причају да је брак био складан. Марко није дозвољавао Татјани да ради тешке сеоске послове, она је више бринула о деци, а он о пољу.

Ништа није наговештавало растанак. Татјана је 12. септембра прошле године повела децу у Медвеђу да приме вакцину и да истовремено узме уверење о држављанству које је чекала три године.

– Одвезао сам их до главног пута. Није се вратила до вечери, па сам је позвао на мобилни, али се није јављала. Отишао сам у Медвеђу и сазнао од таксиста да ју је неко одвезао за Лесковац. Прошло је више од пет месеци, а ја нисам видео ни њу ни децу. Не знам ни коме да се обратим и од кога да тражим помоћ – јада се за „Политику“ Марко Јојић.

Врапце је планинско село, без добрих путева, удаљено од града, али су деца имала све што им је потребно за безбрижан живот. Марко и Татјана планирали су да се преселе у Медвеђу кад деца пођу у школу, како би им било још лакше.

Татјана Карпонај (26) из Украјине је у Србију дошла 2003. године код маћехе која се посредством агенције удала за Радослава Перовића, Марковог комшију.

– Говорила је да јој је мајка, тек касније сам сазнао да јој је маћеха, а питање је да ли је и то тачно. Њена маћеха Татјана нестала је истог дана када и моја супруга. Комшија Радослав и ја истог дана остадосмо без жена. Сваке године плаћао сам јој одлазак у Украјину где је остајала и по месец дана. Зарађивао сам од рада у шуми и чувања стоке. Шест година живео сам у уверењу да се за мене удала из љубави, али изгледа да су њене намере биле другачије. Све више верујем да их агенције доводе из Украјине ради држављанства – каже Марко који скоро пола године не зна ништа о жени и деци.

Комшије причају да је Марко био исувише благонаклон према супрузи. Док је он радио у шуми, она је ишла где год је хтела – у Украјину, Београд, Лесковац, Сијаринску Бању. Према неким информацијама, у Београду је тражила уточиште у сигурној кући. У Центру за социјални рад у Медвеђи, као и у полицији, кажу да Татјана никада није подносила пријаву због евентуалног малтретирања.

– На све могуће начине покушавао сам да им уђем у траг. Тражио сам их и преко дечјих вртића. На крају сам преко Центра за социјални рад у Медвеђи сазнао да су Татјана, њена маћеха и деца у Земуну. Према допису који је стигао из Центра за социјални рад у Земуну, жалила се да сам је малтретирао и да је била у изолацији. Не могу да верујем да је могла да ми приреди тако нешто – прича Марко.

Милан Момчиловић