Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пунолетство

Изборе за Национално веће Бошњака треба одложити. С обзиром на најављену реконструкцију владе треба дати времена и прилику новим људима да покушају да исправе досадашњу политику чије озбиљне последице су биле предвидиве. Досадашња неодлучност у објективном сагледавању ситуације, непромишљеност у креирању и анализи политичких решења и неодговорност у њиховом спровођењу морале су резултирати тензијама које нажалост могу прерасти и у насиље.

Проблеми у Санџаку су само врх леденог брега бујајуће нетрпељивости према различитости; леденог брега који морамо заобићи у широком луку да приликом судара са њим брод „Србија” не потоне. Од трагичне прошлости смо ваљда научили да препознајемо опомињуће знакове у језику, понашању, темама које се намећу јавности а које су разориле цео регион. Ако процес не зауставимо на време бићемо одговорни за предвидиве трагичне последице.

Језик мржње против Аиде Ћоровић само је један од тих знакова. У Нишу континуирано и некажњено исписују на споменику Шабану Бајрамовићу своју мржњу према Ромима. Одговор неких званичника је да није требало да споменик поставе на то „незаштићено” место. На јавном скупу о образовању, наставници без последица заступају теорију према којој Роми генетски немају способност да уче. У ТВ програму који се у преводу зове „програм реалност” две естрадне звезде хладнокрвно говоре о својој мржњи према Јеврејима. Овде је држава реаговала, ТВ Пинк је у складу са препорукама РРА избацио те антисемите, извинио се гледаоцима и наставио емитовање истог програма. Истовремено, десетине антисемитских књига изложене су у излозима и продају се у књижарама.

Проблеми се крпе, а не решавају се системски.

Када је Скупштина Србије на једвите јаде изгласала Декларацију о осуди злочина у Сребреници поставио сам питање шта ће та чињеница практично изменити у нашим животима –  да ли ће рецимо тај злочин и на који начин бити укључен у школске уџбенике? Наравно, није се догодило ништа.

Програм за младе Грађанских иницијатива осмислио је догађај „Пунолетство злочина” и у Пријепоље одвео 10 младих људи из Војводине и централне Србије. Они су присуствовали обележавању гнусног злочина у Штрпцу. Сви су први пут били у Санџаку, први пут разговарали са вршњацима Бошњацима, први пут чули чланове породица људи који су побијени у ратном злочину који се догодио у Србији.

Ми смо од њих сазнали да о нашој непосредној прошлости не знају ништа јер им се у школи о томе ништа не говори. Нико им не објашњава рецимо да је суд у Хагу формиран да би се бавио злочинима на територији бивше Југославије, па до сада нису разумевали зашто се суди само људима из ових ратова и то доживљавали као доказ међународне завере. Једна од младих, пунолетних учесница била је у Сребреници и о томе писала у свом школском раду. Хитно се састало наставничко веће и она је опис те епизоде завршила речима: „Мислим да сам била на ивици да ме избаце из школе”.

На трибини у Пријепољу укључили су се у дискусију. Цитираћу речи једног учесника:

„Веома је жалосно јер данас млади уопште не знају какви су немири и који догађаји су обележили деведесете. Ја нисам знао више од 70 одсто ствари које сам чуо на тренингу о транзиционој правди у Пријепољу и информације које сам чуо су веома корисне. Потребно је обавестити младе о овоме да се догађаји не би поновили. Држава прикрива чињенице, не износи истину на видело, и жртве и даље не знају где су посмртни остаци њихових вољених после десет и више година. Зар то није страшно? Од државе не могу добити ни споменик у част погинулих нити било какву одштету. Сви се праве да ништа не знају, а људи који су криви данас шетају улицама, живе поред нас, чак су неки и на високим положајима у држави. При том се данас шири мржња између људи само због етничке различитости, иако је 21. век. Саосећам са жртвама, али нико не може да зна како је њима јер нису сами искусили деведесете и нису директно погођени. Индиректно су погођени сви грађани, не само Србије већ и осталих земаља које су учествовале у ратовима. Ја, на сву срећу, нисам директна жртва, али и те како осећам кривицу за ове догађаје”.

На крају свог боравка инсистирали су да посете споменик жртвама и положили су цвеће.

Зато за почетак треба одложити изборе за Национално веће Бошњака и потражити неко помирљиво решење. Да се све што је било не понови.

директор Грађанских иницијатива

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.