Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Форензичар” у Народном музеју

Анализа у току: Велибор Андрић ради на спектрометру Фото А. Васиљевић

Не, није реч о тренутно популарним тв-серијама које се баве анализама места злочина. Али је слично. Радња ове приче одвија се у Одељењу за рестаурацију и конзервацију Народног музеја у Београду а ми смо уљези, додуше позвани. У њиховим просторијама, у које не може да уђе обичан посетилац, преносни ЕДXРФ спектрометар, инструмент дизајниран и конструисан у Институту Винча, који се може користити за многобројне форензичке анализе, тренутно детаљно „испитује и идентификује” пигменте на делима Катарине Ивановић, прве српске сликарке и жене академика. Ради стварања базе података, која може бити од помоћи у потврди аутентичности уметничких дела. Управо зато, шансе су велике да се слике које су протеклих месец дана „спавале” на царини Аеродрома „Никола Тесла”, за које се сумња да су никад евидентирана дела Саве Шумановића, већ у наредним данима нађу пред „будним оком” баш овог инструмента. Његов рад је отуд и занимљивији.

О чему је, заправо, реч?

Уз помоћ ИАЕА, међународне агенције за атомску енергију, која је оформила пројекат чија је основа анализа предмета културног наслеђа различитих врста, у Лабораторији за хемијску динамику и перманентно образовање Института за нуклеарне науке Винча конструисан је у нашој земљи једини преносни ЕДXРФ спектрометар, којим је могуће вршити опсежне али недеструктивне хемијске анализе културних добара у самим музејским или галеријским просторијама. Исти пројекат повезао је екипу из Винче и људе из Народног музеја, па се прво кренуло од „инспекције” слика Паје Јовановића и Саве Шумановића, са амбициозним планом да се ускоро направи база података за све домаће ауторе.

– Реч је о рендгенској флуоресцентној анализи, која се састоји у томе што се танак сноп зрачења усмерава ка предмету и на тај начин се побуђује карактеристично икс зрачење специфично за сваки елемент присутан у испитиваном узорку. То се зрачење бележи у детектору који је саставни део инструмента и на тај начин добија се елементарни састав онога што анализирате, односно идентификација свих неорганских елемената тежих од алуминијума истовремено. Конкретно, када су слике у питању, на основу детектованих елемената и визуелне идентификације, ми преко базе података за хемијске саставе пигмената идентификујемо и саме пигменте. Да ли је реч о оловно белој, кобалт плавој, хром жутој, објашњавају Велибор Андрић, физикохемичар, шеф Лабораторије у Винчи, и Маја Гајић Квашчев, истраживач сарадник.

– Управо на основу базе података, на чему ради овај инструмент, касније се брже и лакше може потврдити аутентичност неке непознате слике за коју до сада нисмо чули а која је можда дело неког нашег великана. Оно што је веома важно јесте то да је реч о неинвазивној методи, јер се дела могу анализирати без узимања узорака, што је веома битно, пошто су она углавном веома вредна, а узимање узорака често може да их оштети – додаје Милица Марић Стојановић, стручни сарадник лабораторије за физичко-хемијска испитивања при Народном музеју.

Инструмент се, када је рад са уметничким делима у питању, осим за пигменте, користи и за керамику и метал. На основу садржаја микроелемената глазуре, боје и тела керамике одређује се порекло саме глине док се, када је метал у питању, на основу његовог садржаја може открити да ли је бакар, рецимо, из Бора или са Карпата или неке друге локације.

Оно што, међутим, ова паметна машина не може јесте утврђивање старости одређеног предмета, јер спектрометар не види изотопе органских елемената, у овом случају угљеника.

– Када је реч о утврђивању аутентичности дела савремених аутора, старост ту није пресудна, пошто је граница грешке за тај аспект анализе велика и креће се у рангу од 40 до 100 година. За археологију и утврђивање аутентичности старијих дела то јесте битно, јер се оперише са хиљадама година. Нажалост, у Србији се утврђивање старости преко угљеника 14 више не ради. Опрема постоји, али би методику рада требало разрадити – каже Андрић.

Наши саговорници закључују, на крају, да је израда оваквих база података за предмете нашег културног блага више него потребна, јер ће се само тако наш културни простор уклопити у окружење где је велики број сличних анализа већ урађен и публикован у међународним часописима.

Милица Димитријевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.