Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вештина самоодржања

„Матица” Горана Петровића је савремена драма са битним траговима комедије чији је главни лик Андрија Гавровић, заставник ЈНА у пензији који одлази да живи у подрум где се одвија комплетна радња. Подрум има симболички смисао, означава заборављена места, простор је сећања или подсвести које треба истражити, сећања на личну, као и на друштвено-политичку историју, конкретно нашу југословенску прошлост. Силазак у подрум се може разумети и као потреба за налажењем мира, сакривањем од суморне свакодневице, тражењем утехе у носталгији за временом Југославије. Сви ликови драме су уверљиви у њиховој сликовитости, животној непосредности, једноставној искрености. А једна од главних наративних линија у комаду – Андријина потрага за изгубљеном матицом са бицикла који треба да поправи и поклони унуку за рођендан, одређује суштину ове драме, њену неусиљену топлину и густу људскост, тежњу да се кроз бујно веристички приказ свакодневице друштвено маргинализованих људи изрази трагична ерозија стандарда наших живота.

Редитељ Рахим Бурхан је изабрао одговарајући стил сценске реализације Петровићевог текста – поетски реализам. Сцена реалистички представља подрум претрпан стварима које, између осталог, означавају југословенску прошлост, од дневних новина до војних униформи и одликовања (сценограф Марија Јевтић). Публика окружује сцену, са три стране, а простор је јако стешњен, помало и клаустрофобичан, чиме се битно појачава емотиван доживљај гледалаца. У позадини се налази платно на коме се, између сцена, приказују различити стилизовани, углавном анимирани, црно-бели снимци који поетски допуњују радњу (видео Душан Ђорђевић). У једној од међусцена се ту емитују анимирани снимци мрдања мишева, док Андрија нервозно шета, чиме се ефектно, симболички, изражава његов немир. Наглашену поетску функцију има и музика која у драмски битним сценама такође појачава емотиван учинак (композитор Влатко Стефановски).

Глумци су усаглашено реализовали сценски концепт поетског реализма. Петар Краљ игра Андрију Гавровића изван шаблона, сведеним, али сасвим изражајним средствима – он је повучен, концентрисан на свој унутрашњи свет одређен разочарањима и потребом да се пронађу одговори. Светлана Бојковић, у улози његове супруге Милене, наступа у нешто другачијем тону – израз њеног незадовољства није унутрашњи, она га не држи у себи већ га испаљује на површину, на пример, када отворено замера Андрији на изборима који су им отежали животе. Горица Поповић, у улози комшинице Предиславковице, још је бучнија и отреситија, предузимљива је и самоуверена у остваривању својих намера. Њен лик, због сировог, тврдоглавог примитивизма који носи, подсећа на оне живописне нушићевске тетке алапаче. У једној сцени Поповићева продорно отвара и другу, рањену страну лика и показује дубину очаја проузроковану препознатљивим друштвено-политичким околностима (њен муж се из рата вратио као инвалид). Ненад Ћирић ствара лик Смиљка Перушине, карактеристично грубог, пензионисаног пуковника ЈНА, врло комичног у тој његовој бахатој ограничености. Саша Торлаковић игра Андријиног и Милениног сина Уроша, неоствареног професора марксизма, Драгана Ђукић Даницу која се појављује у једној сцени, у прављењу комерцијалне представе о Андрији, а млади Урош Ракић, у улози унука, уноси тонове чисте ведрине и животне радости, неоптерећене мукама стварности.

Ликови представе „Матица” су жртве окружења, измрцварени су бројним ударцима система и неодговорно вођене политике, али нису сасвим страдали. Иако на сваком кораку вреба пад у њихово потпуно очајање, то се никада не дешава јер су они прави уметници у самоодржавању, непосустајању, неприхватању коначног слома. Та њихова фасцинантна регенеративност, упорност да опстану у немилосрдном зверињаку друштва, значајна је идејна вредност представе и суптилни подсетник да су ране места кроз која улази светлост и спознаје се истина.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.