Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србији враћене књиге Геце Кона

Сретен Угричић и Улрих Јохан Шнајдер (десно) са књигама које је објавио издавач Геца Кон

Од нашег специјалног извештачаП

Лајпциг – Важан догађај збио се јуче пре подне у универзитетској библиотеци Албертина у Лајпцигу: 796 српских књига,које су између два рата објавио издавач Геца Кон, које су 1941. године Немци после окупације Југославије однели у Аустрију и Немачку, враћене се у земљу порекла, Србију, као поклон Народној библиотеци. Уговор о овом поклону потписали су директор лајпцишке универзитетске библиотеке Улрих Јохан Шнајдер и Сретен Угричић, директор српске националне библиотеке, узприсуствоИваВисковића, амбасадораСрбије у Немачкој.

Амбасадор Висковић питао је зашто ДДР није те књиге вратила Југославији,која је после рата међу првима признала ту земљуи имала због тога дипломатских проблема са Западном Немачком. Шнајдер је одговорио да су тек скоро открили како су доспеле у Лајпциг.

–Ове књиге су део једног већег контингента наслова из књижаре Геце Кона, које су Немци из окупираног Београда пребацили најпре у Беч, а потом и у Немачку, пошто су њихови директори библиотека желели да имају ове књиге у свом фонду – испричао је за „Политику” директор Шнајдер. Књиге које су стигле у Лајпциг, одмах су склоњене у складиште, да би педесетих година биле извучене, урађена каталогизација и оне стављене у оптицај. Пре три године, пронашли смо у нашој архиви документ о њиховом пореклу и одлучили да их вратимо власницима. Покушавали смо, од тада, да пронађемо наследнике Геце Кона,и када смо утврдили да не постоје, одлучили смо да књиге вратимо земљи из које су донесене. У Берлину, као и у библиотеци у Минхену,такође се налази један део књига које су 1941. донесене из Београда, и оне ће такође бити враћене Србији.

Захваљујући се на овом гесту, Сретен Угричић истакао је да је он утолико драгоценији, јер осим што су то дела изузетно важна за историју српске културе и хуманистичке мисли, међу њима има и оних која Народна библиотека Србије не поседује, јер су уништене приликом немачког бомбардовања Београда и Народне библиотеке 1941. године.

Међу поклоњеним насловима Геце Кона, налази се и преко три стотине законодавних књига из Краљевине Југославије, филозофски фрагменти Ксеније Атанасијевић, неколико књига Слободана Јовановића, Бранимира Ћосића, Милана Беговића, Ђуре Јакшића, дела Душана Матића и Алексадра Вуча, Карла Маркса ( „Капитал”) Масарика, Нушића, Бранислава Петронијевића, Винавера, Драгише Васића...

Домаћин је гостима показао збирку ретких књига ове установе, међу којима је оригинал најстарије „Библије” на свету, на грчком,  из 4. века, откривен средином 19.века у манастиру Свете Катарине на Синају.

У атмосфери подгрејаној покушајем Удужења за народе којима прети истребљење, односно његовог председника Тилмана Цилха, да се трибина поводом нове књиге немачког издавача „Ахримана” о Сребреници забрани, што управа Лајпцишког сајма књига није прихватила, пред више од две стотине посетилаца који нису успели да уђу у салу сајамског форума, представљена је књига швајцарског аутора Александера Дорина и Зорана Јовановића „Сребреница”,  с поднасловом „Шта се заиста догодило”. У једноипосатној презентацији са слајдовима на којима су приказиване фотографије и документи штампани у књизи,о постојању бројних масакрираних српских жртава, аутори су, како је речено, хтели да укажу на заборављене и прикриване жртве српског народа током рата у Босни од 1992-1995. године У књизи се барата са бројком од 8.372 срспке жртве које су, по наводима аутора, током три године рата убили припадници муслиманске војске, у Братунцу, Бијељини, Фочи и другим местима, а с циљем да се „открије истина коју прикрива пропаганда НАТО-а”, односно Си Ен Ена, док су аутори званичан број жртава у Сребреници покушали да доведу у сумњу и умање. У  току дискусије,у којој су многи присутни подржали ауторе, један разгневљени грађанин Лајпцига назвао је промоцију скандалозном, и изразио стид што као грађанин Љапцига,у време слободе и демократије,мора да слуша да неко доводи у питање оно што се догодило у Сребреници.

О Сребреници се, нешто раније, говорило и на трибини о 20. веку, у организацији сајма књига, где су учествовали Александар Гаталица, Иван Ивањи, Бора Ћосић, Ласло Вегел и Жарко Радаковић. Један од тема била је да ли ће историја успети да утвтрди шта се тачно десило у 20. веку и да стави тачну на покушаје оспоравцања холокауста у Аушвицу и Бухенвалду, односно оспоравања жртава Сребренице, при чему је водитељка Алида Бремер апострофирала Хандкеа. Бора Ћосић је одговориода разуме да појединац, писац као Хандке,има право на чудан поглед на рат, али да је горе кад такве ствари говоре читаве масе људи у Србији, или кад један мањи проценат људи у Немачкој оспорава холокауст.

Весна Рогановић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.