Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неиспуњена жеља Јована Дучића

Јован Дучић

Требиње – На Благовести, у Херцеговачкој Грачаници, свету литургију (и помен Јовану Дучићу) служио је владика херцеговачки Глигорије. На Црквину, да ода пошту великом песнику, дошло је читаво Требиње.

Јована Дучића, песника и дипломату од блиставе каријере, Други светски рат затекао је у Мадриду, где је био на месту краљевско-министарског посланика. Из Мадрида, Дучић је отишао у Америку, у Гери (држава Индијана), код свог рођака Михаила Дучића. Умро је 4. априла 1943. године. Привремено коначиште добио је у порти манастира Свети Сава у Либертивилу. Шездесетих година прошлог века група српских интелектуалаца: Миодраг Павловић, Зоран Гавриловић, Борислав Михајловић Михиз, Живорад Стојковић, Пеђа Милосављевић, покушала је да испуни песникову жељу и његове земне остатке врати у Требиње.

То се догодило 57 година касније, 23. октобра 2000. године. Из порте манастира у Либертивилу, тело песника Јована Дучића пренето је у Херцеговачку Грачаницу, на Црквини, брдашцу изнад Требиња, у Благовештенску цркву, коју је пројектовао архитекта Предраг Ристић.

Јован Дучић је, као што је познато, написао три тестамента. У првој опоруци, написаној 16. јануара 1930. године, пише: „У случају да умрем ван Требиња, места мог рођења, желим да се моје тело пренесе у Требиње и сахрани... Гробница да се озида и поплочи бетоном, а место сваког другог споменика желим да се на гробници постави један велики блок црног гранита и да на том граниту ништа друго не буде написано него име: Јован Дучић, песник”.

(/slika2)У Риму, пет година касније, Дучић пише: „Треба ме сахранити у Требињу, одмах после смрти, у гробници коју ћу претходно сам направити, али нипошто на гробљу него наврх каквог мањег брда у околини са великим гранитом из Јабланице (дебели блок 60 цм висок, 1,20 широк, и 2,5 метара дуг) са једним натписом урезаним: Јован Дучић, песник”.

У последњој опоруци, писаној 15. јула 1941. године, две године пре смрти, песник тражи да се његова новчана заоставштина подели на два једнака дела: једним да се помогне рад Српског културно-уметничког друштва „Просвјета” у Сарајеву, а други да се употреби за изградњу „Красне Православне цркве у Требињу у стилу оне у косовској Грачаници и да се моје тело пренесе и сахрани у истој”.

Захваљујући добротвору Бранку Тупањцу, нашем земљаку из Чикага, који је уложио 2,5 милиона долара, изграђена је црква, конак и звоник. У Херцеговачкој Грачаници Јован Дучић почива пуних 11 година.

Али, његова тестаментарна жеља није испуњена до краја. Уместо плоче од црног гранита, постављена је браон плоча, на којој не пише ништа, која је у равни пода. На зиду, на плочи од сивог мермера, пише: Јован Дучић – песник. Догађа се да браон плочу, гробно место, верници и посетиоци храма – нагазе, не знајући да ту почива тело великог српског песника.

Остаје нејасно зашто жеља Јована Дучића није испоштована до краја, зашто плоча није од црног гранита, зашто на њој не пише: Јован Дучић – песник, и зашто није мало издигнута изнад пода, како би била јасно уочљива.

Ексхумацији тела Јована Дучића у порти манастира Свети Сава у Либертивилу (САД), присуствовао је и песник Рајко Петров Ного. Остало је његово драгоцено сведочење: „Тело Јована Дучића било је смештено у три ковчега: један гвоздени и два бакарна. Тело је потпуно очувано, на грудима Јована Дучића лежала је његова ’лирика’. Књига је, такође, неоштећена, само је мало повукла влагу. Чин ексхумације снимила је камера ТВ Београд”.

Очекивало се да се око свега овога изјасни Српска православна црква и стручњаци, јер се причало да је Дучићево тело било балсамовано, али су разјашњења изостала. Остаће вечито тајна како је тело песника Јована Дучића остало тако сачувано пуних 57 година.

З. Радисављевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.