Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Tројно држављанство

А да се зове Ашварја, по прелепој индијској глумици? (предлог редакције), фото официјелни сајт глумице Ашварје Раји

Када се распала Титова Југославија, при упису на београдски универзитет су ми тражили да уплатим веома високу школарину намењену за странце јер сам била рођена у Босни и Херцеговини. Наравно, одлучила сам да затражим држављанство нове СР Југославије, али је за то било потребно да ми макар један родитељ буде грађанин Србије.

Иако је живела у Београду двадесет година и радила у Савезном суду, мајка никада није пријавила боравак или заменила личну карту, а отац се одјавио из Београда како би се пријавио у Црној Гори и регистровао таблице за возило, пошто је Србија у то време била забранила увоз страних аутомобила. На једвите јаде сам успела да докажем да боравим у Београду и да сам српски држављанин преко оца, јер су у полицији на крају схватили да је заиста рођен у Пријепољу и да се одјавио само због регистрације кола.

Питање држављанства је веома важно за свакодневни живот и зна да онемогући слободно кретање без обзира на глобализацију. У многим модерним државама, жене које не могу да роде проналазе сурогатну мајку која им уз новчану надокнаду роди дете из епрувете.

Међутим, у Француској је то илегално па људи одлазе у оне земље где је закон лабилнији и постају родитељи. Онда се, наравно, обрате француској амбасади како би добили пасош за дете и ту бивају одбијени. Ако се ради о земљама које по рођењу дају аутоматско држављанство, као што су САД или Канада, доводе дете са страним пасошем а онда не могу да га признају као своје.

У земљама у којима не постоји право тла (јус солис), као што су Индија или Украјина, дете постаје апатрид и мајка не може ни на који начин да га доведе у Француску.

Чије ће држављанство имати дете које се роди у Америци и коме је мајка српски а отац индијски држављанин? Америчко ће, додуше, имати аутоматски, а остала ваљда треба накнадно да тражи.

 Међутим, држављанство није тако велики проблем у поређењу са проналажењем неког лепог имена за бебу, које би било прихватљиво и у Америци, и у Србији, и у Индији. Критеријум је следећи: треба да буде интернационално, мелодично и лако изговорљиво, те да има лепо значење и не евоцира неку ружну реч на било којем светском језику. Данас се више не зна где ће се живети у наредних пет година, па је боље да се умање сви ризици како дете не би шиканирали ђаци када крене у школу где год то да буде.

Док још нисмо знали да ли је беба моје млађе сестре дечак или девојчица, предлагали смо више мушких него женских имена, јер сви некако увек мисле да ће прво бити мушко. Док год је екографски снимак личио на јаје на око, бебин надимак је био Ју-ес-ито, тј. Американчић, са суфиксом на шпанском јер је Флорида препуна кубанских имиграната.

Пошто нису долазила у обзир компликована индијска имена као Џајашанкар, а нисмо могли да се сетимо ни једног нашег имена које би лепо звучало на три континента, некако је једино остајала опција Мајкл Џексон за дечака и Кока Кола за девојчицу. Тако је недавно један Египћанин дао кћерки име Фејсбук, у част најјаче светске армије која обара диктатуре.

Онда смо сазнали да је беба девојчица и тек тада почели да преговарамо. Замолила сам сестру да избегава политеистичка имена у част светих крава или шесторуких божанстава плаве коже, а да све остало долази у обзир.

“Мени се јако свиђа име Ива, али се тако већ зове сестра моје најбоље другарице, то је већ виђено.”

“Подсећа ме на отровни бршљан (poison ivy). Поред тога, Ива је врста дрвета, чини ми се назив за жалосну врбу...”

“Абишек је предложио да се кћерка зове Ира.”

“Забога! Зар то није мушко име у Америци? Осим тога, одмах помислим на…”

“…Ирску револуционарну армију?”

“Ха, ха, ха, може и то! Ја сам одмах помислила на скраћеницу за индивидуални пензиони рачун (individual retirement account) код вас у Америци… Професионална деформација…”

“Ира је веома кратко име, па му ваљда зато одговара.”

“Можда је мислио на Ирину. То је име за византијску принцезу.”

“Гледала сам на интернету имена за америчке Индијанце па ми се допало име Лулу, само је Абишек рекао да не долази у обзир јер је то на хиндију ружна реч… Дуго ми се свиђало име Бјанка, само га је већ употребила једна познаница па нећу баш исто…”

“Како Бјанка, то значи бела, када ће највероватније имати црну косу и тамнију кожу, на оца? Могла си још и Меланија, исто значење на грчком, или у келтској верзији Нолвен…”

“Не може Мелани, тако ми се звала бивша шефица која има веома лош карактер.”

“А шта мислиш да се зове Camille? То је француско име које се изговара Камиј, на енглеском постоји као Цамилла, а на арапском ‘кâмила’ значи савршена…”

“Нећу, јер је код нас камила животиња.”

“Ух, стварно јесте…”

“Тетка Зера предлаже да се зове Зои, ваљда према некој телевизијској серији.”

“То на грчком значи живот. И код нас постоји то име, Зоја, а у преводу Живка или Ајша…”

“Зоја?! Више ми се не свиђа. Зар се тако не зове она мамина пријатељица сликарка из Мостара?”

“Није Зоја него Џоја Ратковић. А хоћеш ли неко библијско или јеврејско име, као што је Сара? Рафаела? Хана?”

“Нећу ни верско, ни републиканско. А поготово не латиноамеричко, јер живим на Флориди и нећу да ми дете трпи расизам.”

“Коју особину би волела да ти кћерка поседује?”

“Независност.”

“Дакле, да буде слободна… Слободанка, Фрида... Или можда Фреја из скандинавске митологије?”

“Селин Дион је свом сину дала име Нелсон, према Нелсону Мендели. Можда бих могла да пронађем име неке личности којој се дивим… Предложи ми неко име које би и сама дала свом детету.”

“Нисам ти ја никакав пример. Ја волим помпезна, краљевска имена из архајских времена. Морају да буду неуобичајена али да имају дивно значење. Имам пријатељицу која зна старогрчки и која ми је испричала да су неки њени рођаци дали кћерки име Аглае, што значи нападна лепота, па јој то увек засмета јер познаје језик… Због тога је веома важно значење. Да сам на твом месту, дала бих јој неколико имена, на пример према некој лепој особини а онда превела на хинди и на наш језик.”

“Софија. Зваће се Софија, по мудрости, а ако буде мудра, лако ће бити независна. Таман можемо да га заведемо у француској верзији, Сопхие, биће прелепо.”

“Данас се у нашој земљи многе девојчице тако зову.”

“Нема везе, засад ће бити Софија, док не нађемо неку бољу идеју.”

“Добро, онда Засад-Софија.”

Свекар је одмах приметио да је то хришћанско име, иако је моја сестра пазила да не буде верско. Додуше, Софија је била мајка императора Константина који је увео хришћанство као званичну веру римског царства. И сама је била хришћанка и према легенди пронашла реликвију крста на коме је распет Исус и уверила се да је у питању онај прави тако што је на њега положила тело мртвог човека који је одмах оживео. Међутим, име се свидело и мени и Абишеку, тако да је дошло до консензуса.

И тако ће Софија од рођења имати три држављанства и име у пасошу исписано на три различита писма, а моћи ће да живи у својој земљи на три различита континента.

Само Бог зна какав ће идентитет да изгради, о чему ће да сања, какву ће музику да слуша, у којој домовини ће јој бити најлепше и да ли ће уопште осећати потребу да бира… Једно је сигурно – матерњи језик ће јој бити енглески, а ако захваљујући родитељском труду буде имала два или три матерња језика на којима ће моћи да размишља, само на енглеском ће да броји и решава укрштенице.

Ја тренутно имам три држављанства, а супруг два. Када добијемо децу, она ће имати четири, а сасвим сигурно ће бројати на француском. Без обзира што се број деведесет и седам у дословном преводу каже четири-двадесет-десет-седам и што ни на једном другом светском језику није компликованије.

Хе, хе, хе… Већ чујем како се неки читаоци крсте и гунђају како није лепо запоставити своје држављанство прихватањем туђег. Али нема везе, само нека гунђају, претпостављам да ти исти читаоци воле да подвлаче како су сви значајнији људи у светској историји српског порекла па ће овако макар имати добар разлог.

Тако је отац познате певачице Шакире из Либана а мајка из Колумбије, па је изградила каријеру певајући на шпанском уз трбушни плес.

Можда ће Засад-Софија једног дана на неком америчком универзитету пронаћи начин да се безболно поправљају зуби, или ће можда осмислити софтвер за материјализовање фотографија па ће се чоколадни колач са интернета притиском на дугме створити испред нас.

Тако ћемо моћи да се хвалимо да се ради о нашем научнику, без обзира на есмер кожу и индијско презиме.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivana Stanojevic
Odlican tekst! P.S. Konstantinova majka se zvala Eleni, nema frke tu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.