Бушмани трче почасни круг

Почетком марта је у Кејптауну, дивном граду Јужне Африке, одржана међународна конференција друштава за хуману генетику Африке. У изванредном Конвеншн центру, уз учешће скоро 600 научника из 26 афричких држава, присуствовали су истакнути научници, посебно из Велике Британије и САД. Главна тема на таквом месту и с таквим саставом није могла да буде ништа друго до порекло човека.

Већ дуго, нарочито после култне књиге ЛукеКавали-Сфорце „Из Африке” (OutofAfrica), научна (геномска) жижа у трагању за пореклом човека премештена је из „раја” Блиског истока (pairadaze је персијски назив зарајске вртове) на „Црни континент”, пре свега усредњу, екваторијалну Африку. Испоставило се, а то је и један од закључака минулогскупа, да је екваторијална Африка била само једна од међустаница сеобе првих људских заједница.

Геномске анализе данашњих Бушмана(Кхоисан), којих данас има око 50.000 расутих у око двадесетак племена, показале су да су они потомци првих људских „цивилизованих” заједница. Проучавањем ДНК митохондрија и једара утврђено је да су Бушмани међусобно геномски разнороднији у поређењу с ма којом групом људи. Научници су особиту пажњу посветили одгонетању егзона, делова генома одговорних за кодирање протеина и установили су 1,3 милиона нових разлика у структури ДНК, укључујући 13.146 нових аминокиселинских варијанти.

Из тога проистиче закључак да се два Бушмана геномски више разликују него, рецимо, Европљанин и Азијат!

Далеки преци и шкољке

На исту тему су говорили истакнути археолози, антрополози, па и физичари који су датирали људске артефакте помоћу угљеника C₁₄, посебно пронађене у пећинама Бломбоса на самом југу Африке где се састају Атлантски и Индијски океан. Бушмани су се тамо склонили за време леденог доба имајући, осим „крова над главом”, на дохват руке обиље морских плодова. Неко је у шали додао да нису оскудевали ни у важном чиниоцу за развиће мозга, данас толико хваљеној „омеги 3”, која се у знатној количини налази у шкољкама!

Све указује да прве „цивилизоване”људске заједнице потичу из Калахари пустињеод пре готово 150.000. година.Грубо израчунато, сви ми смо потомци, отприлике, 10.000 наших далеких предака. Сазнали смо, дакле,када је био рођендан нашихАдама и Евa! Неки прорачуни кажу било их је око стотинак. Па да им после толико времена наздравимо: Живели! Хвала вам!

С таквом геномском подлогом у руци,научници нису пропустили прилику да испитају у којој мери поменуте варијације у хуманом геному утичу на пријемчивост или отпорност на болести, како метаболишу лекове и колико су се промениле у току еволуције. На примеру маларије,широко распрострањене у Африци, обелодањена су која обједињују епидемиологију игеномику – на који начин геномске варијацијеутичу на настанак имунитета код деце и како паразит маларије ствара отпорностна лекове.

Нарочито занимање изазвало је излагање у вези са сложеном геномском структуром јединствене,тзв. јужноафричке обојене популације (South African Coloured, SAC). Анализа је показала да је она састављена од бушманских, црначких (Банту), индуских, европских и јужноазијских генома. Уколико се иде женском митохондријалном геномском линијом, испоставља се да су Бушманке највише допринеле, а да су Европљанке безначајно заступљене!

Закључак:белци и црнци су се мешали с девојчицама бушманског порекла. Никако обратно! И сам нобеловац Дезмонд Туту је,по женском родослову, пореклом од Бушманке,а по мушкој од Банту црнца.

И да се понесе из Африке

Живу расправу изазвало је око 300 постера,углавном од млађих афричких истраживача. Површанпреглед наслова и резултата сведочи да је афричка наука (у континенталном смислу) на добром путу да се укључиу главне светске токове. Новчана подршка томе неће изостати,што су потврдили представници Фондације „Велкам траст”из Велике Британије и Националног института за здрављеиз САД.

После тајног гласања свих присутних,проглашен јенајбољи и најзанимљивији научни допринос у виду постера, апрва награда додељена јемладој докторандкињи Сари Латиф из лабораторије професора МунтасераИбрахима из Картума (Судан), чији би приступ, за разлику од данашњег инвазивног и непријатног „папаниколау теста”, анализом „губитка хетерозиготности” у мокраћи умногоме олакшао и поједноставио откривање цервикалних тумора.

Огрешио бих се да на крају не споменем веома надахнут поздравни говор министарке за науку Јужноафричке Републике Наледи Пандор, из којег наводим неколико реченица: „Наш најкритичнији задатак јесте да побољшамо високо образовањеу Африци. Ако желимо да привучемо и задржимо одабране последипломце, морамо да унапредимо научну и технолошку инфраструктуру универзитета и да променимо досадашњу праксу инвестирања само у школство. Многе афричке земље су схватиле да је улагање у врхунске универзитете повезано с великим бројем иновација и технолошким развојем, зато су оснажиле своје опредељење ка универзитетима, науци и последипломском образовању.”

Дакле, било је „ида се понесе” из Јужне Aфрике.

*Универзитетски професор молекуларне биологије