Цица је стасала за музеј

Цица би данас имала 43 године. Не зна се како би се облачила и да ли би била интересантна клинцима. Они који је знају као буцмасту бебу, са три жуте локнице, радо се сећају папирне луткице исецане са странице „Политикиног забавника”.

Цица је носила хаљинице за плажу, излете, оперу, смешне пиџаме. Друштво су јој правиле Маргарета, Денис, Сара Кеј, Лу и Делта, Бака Стака, Горан и Ана, Хогар и Хелга, али и Лепа Брена и Павле Вуисић...

Папирну породицу на окупу више од две деценије чврсто је бојама и четкица држала Владана Ликар-Смиљанић уз несебичну помоћ, према потреби, сестре Биљанe Ликар-Поповић.

Две кћерке оца лекара од којег су наследиле таленат и вољу за сликањем, годинама су биле илустратори аматери „Политикиног забавника”. Старија Владана знање и таленат користила је и за осликавање књига за децу, између осталих „Ризнице песама за децу” Јована Јовановића Змаја, без које није било куће у великој СФР Југославији.

Интересантно је да су сестре Ликар по образовању електроинжењери. Владана је докторирала и била шеф рачунарског центра на ЕТФ-у, али без сликања нису могле – обе.

Недавно је у оквиру изложбе лутака „Мама купи ми...” у Етнографском музеју отворена поставка са скицама цртежа култног Цициног кутка.

– У „Забавник” ме је увео друг Драгомир Ацовић, велики познавалац грбова, који је тада сарађивао са редакцијом – присећа се Владана-Ликар Смиљанић.

– Средином 1970. била сам на породиљском и прво сам насликала Горана и Ану.

Две године пре ње читаву страницу – дом за папирну луткицу Цицу, за чији је лик послужила беба из једног стрипа радио је креатор Чедомир Чедомир.

– Због његових обавеза ја сам добила прилику, и то је трајало 21 годину. Ређали су се разни ликови – открива тајну омиљених папирних луткица многих детињства којима је чак на „Фејсбуку” отворена група.

Десетак година, када је требала помоћника, ускакала је млађа сестра Биљана.

– Радиле смо самостално али чешће по задатку редакције. Предлози су стизали и од малих читалаца. То је било време писама. Деца су иницирали па је Владана радила серијал Облачење кроз векове – додаје сестра Биљана.

Илустрације старије сестре налазиле су се на насловним странама „Забавника”, цртала је стрипове Муса Ибн Туп, Црног Браду...

На питање шта ју је инспирисало искрено каже:

– Не знам! Долазило би само. Само сам се трудила да све буде лепо, разноврсно. Да има духа и обавезно дозу духовитог. Да изазове осмех – открива илустратор и некадашња професорка на ЕТФ-у.

Према подацима архиве редакције „Забавник” прва лутка за исецање и облачење био је Денис у броју 876 од 12. октобра 1968. а два броја касније је стигла Цица.

Последњи пут са необичном играчкицом објављен је у броју 2.151 од 19. марта 1993. године 

--------------------------------------------------------

Искуство из радионица

Овакве играчке подстичу креативност, деца развијају моторику, размишљају како да обуку или изграде читав мали свет својим папирним другарима. Мислим да би данашње малишане такође све занимало, иако имају прегршт нових ствари за игру – сматра Владана Ликар-Смиљанић.

Сестре Ликар су током радионица организованих у Музеју запазиле да нека деца уопште нису знала за лутке од папира:

– Неки би се одмах заиграли, док су други били незаинтересовани. Занимљиво је да многи нису знали да сецкају. Ваљда је то последица времена у коме се све добија на готово – додаје Биљана. 

-------------------------------------------------------------

Папирне лутке старе два века

Папирне лутке какве данас познајемо присутне су више од 200 година. Сматра се да је Јапан земља у којој је култура играња са папиром најприсутнија и најразвијенија. У ратно време деца су луткице облачила у униформе. У доба социјализма штампани су блокови са луткама које је требало исећи и у обући у ношње народа и народности.