Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лајка и снови

Ових дана сви су говорили и писали о Гагарину, а ја се присећам Лајке, првог живог створа који је кружио око Земље и, наравно, прве жртве у свемиру. Сви смо тада, чини ми се, били заљубљени у тог пса, мешанца, којег су шинтери ухватили на улици у Москви, а совјетски научници прихватили као озбиљног кандидата за лет у свемир. Наиме, рекли су они, пас који је у стању да преживи московску зиму на улици сигурно ће издржати и напор космичког путовања. Не зна се право Лајкино име, као ни ко је био њен оригинални власник. Када је донета у свемирски центар, добила је неколико имена, укључујући Кудрјавка и Лимончик, али је на крају остало име Лајка (које је заправо назив за неколико врста паса сродних хаскију). Сама Лајка је највероватније била мешавина хаскија и теријера.

Када су стигле вести о лансирању Спутњика 2 са Лајком, трећег новембра 1957, мој живот се претворио у гледање у небо, поготово оно ноћно. Пиљио сам у небо у потрази за светлом тачком која је, за разлику од непокретних звезда, клизила преко неба. Очи су ми сузиле од напора и када би ми се учинило да кроз призму суза видим ту тачку, махао сам јој као да Лајка може да ме види из свог новог свемирског дома.

Сада се зна да је она тих ноћи, у којима сам јој махао са дворишне терасе, већ одавно била мртва. Совјетске власти су дуго тврдиле да је Лајка била успавана или отрована, али сада се зна да је угинула у мукама због прегрејавања њене кабине. Лајка је вероватно угинула већ приликом четврте орбите, тако да је Спутњик 2, могло би се рећи, био мали летећи гроб. Тај гроб је летео пет месеци и направио 2.570 орбита, да би се половином априла 1958. године потпуно распао и изгорео приликом повратка на земљу.

Ништа од свега тога нисам тада знао. Довољно ми је било моје веровање да нам Лајка наговештава долазак величанствене будућности. Градња свемирских база и флотила космичких бродова, веровао сам, тек што није почела и озбиљно сам размишљао у којој би колонији било најбоље живети. База на Марсу није долазила у обзир због страшних Марсоваца; Месец је био одвише близу Земље; Венера је звучала примамљиво, што је разумљиво, а Сатурн је обећавао највише авантура. Од саме помисли да ћу доживети 21. век тресла ме је грозница, јер је тада, у том веку, све требало да буде другачије, поготово сам живот. У тој будућности, уверавали су нас прогнозери људских судбина, човек неће морати више да ради, јер ће све послове у кући и на послу преузети послушни роботи. Писци научне фантастике утркивали су се ко ће уверљивије да прикаже ту сјајну будућност, иако се мора признати да су највећи међу њима – као што су Исак Асимов, Станислав Лем, Артур Кларк, Урсула Легвин и Филип Дик – користили сваку прилику да упозоре на то да они нису пророци већ само писци који беру плодове своје имагинације и инспирације.

Али шта је могао да зна деветогодишњи дечак за кога је свемир био оно што је Елин Пелин, бугарски писац за децу, написао у књизи „Јан Бибијан на Месецу”? Ту бих, на Месецу, дакле, шетао са Лајком, бацао јој неки штап и миловао је по глави када би ми га, сва задихана, донела и спустила испред мојих ногу. На скафандер уопште нисам помишљао јер ми је било нормалније да замислим да човек свугде једноставно дише, исто онако како дише на Земљи. (Па и у серији филмова „Ратови звезда” нико не носи заштитна одела, поготово не скафандре, из простог разлога што би они успоравали радњу и одвлачили пажњу гледалаца.) И зато смо Лајка и ја били исти онакви какви смо били на Земљи и заједно смо одлазили на спавање, да бисмо се наредног дана затекли у некој новој авантури.

Све сам то шапутао Лајки док је Спутњик 2 нехајно прелетао преко мене а мало Лајкино тело одавно престало да шаље податке. Незнајући то, ја сам и даље стајао на тој дворишној тераси и сањао свет који ће једног дана сигурно бити бољи. Није ли због тога Лајка летела преко неба, као уосталом и Гагарин и сви они други космонаути?

Наравно да нису. Летели су због пропаганде која им је била потребна у време „хладног рата”; летели су да би проверили податке за усавршавање разног оружја и свемирских штитова, летели су да би уверили свет да су они бољи од свих осталих, поготово од оних других који су такође летели и кружили око наше планете. Нико, наравно, није летео због једног деветогодишњег дечака, због хиљада и хиљада деветогодишњих дечака и девојчица који су широм света гледали у небо и махали Лајки, уверени да она представља почетак остварења њихових снова, почетак новог света.

Ништа, авај, није остало од наших снова, као што ништа није остало од мале Лајке. Међутим, лаж идеологије која нам је тада понуђена и даље је иста, и свет, заправо, никада није био гори, никада није нудио тако мало наде као данас. Лаж о Лајки само је био увод у свет начињен од лажи, свет који се, на сву нашу срећу, срушио под теретом властите тежине. Али идеологије лако устају из мртвих и, као сви вампири, постају све отпорније, све способније да преживе, пуштајући своје незасите пипке према нама.

Понекад ноћу, поготово када је небо ведро, одем у неки мрачнији део дворишта, забацим главу и чекам. Чекам да се негде појави мала светла тачка, нека нова Лајка, иако добро знам да живот не може да почне ис почетка. Чекам као да сам деветогодишњак који и даље верује у чуда. Чекам, јер ако престанем да чекам, признаћу да сам све изгубио, чак и снове.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.