Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Козлодуј” тренутно није озбиљна претња

Антинуклеарни протест у Софији на двадесетпетогодишњици чернобиљске трагедије Фото Ројтерс

У страху су велике очи, нарочито после тешког атомског удеса у „Фукушими” (Јапан). Најновију зебњу у Србији изазвала је, међутим, узнемирујућа вест да је пети блок (реактор) нуклеарне електране Козлодуј у суседној Бугарској привремено искључен. Зашто?

Зато што су мерни уређаји забележили повишење зрачења (радијација) у уторак пре подне, али већ поподне је (око 18 сати), према саопштењу надлежних, све доведено у ред. Измерена доза испуштеног радиоактивног гаса ксенона-133 износила је 0,05 милисиверта, што је десетоструко мање од дозвољене годишње (0,5).

И што је најважније: ништа од тога није исцурело у заштитну зграду (контејнмент), у којој је поменути реактор смештен. У току је, иначе, уобичајена годишња провера стања и поправка могућих недостатака (ремонт).

Али разлога за стрепњу, заиста, нема. Из Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења Србије поручују да је ова незгода на седмостепеној Међународној лествици нуклеарних и радиолошких догађаја, установљеној 1990. године, означена – нулом (0). Није уочено повећано зрачење изван „затворене зоне блока 5, нити је дошло до испуштања радиоактивних материја у животну средину и зато нема разлога за забринутост”.

Према речима мр Милојка Ковачевића из Института нуклеарних наука „Винча”, саопштење из Бугарске је прилично штуро, иако је очигледно да се појачано испуштање зрачења догодило у петом реактору. Уколико се суди на темељу обелодањене количине (доза), то није опасно.

Међутим, поменутог стручњака тишти шта је узрок томе. И он сматра да за Србију нема никакве претње, иако је нуклеарна електрана стотинак километара у ваздушној линији удаљена од наше границе с Бугарском.

Козлодујска нуклеарка је минулих година често освањивала у ударним новостима и код нас и у свету. Повод за то били су мањи или већи кварови, чак удеси који су могли да оставе теже последице. Изградња првог блока (реактор) започета је 1970, а пети који нас је сада мало уплашио, завешен је 1987. године.

Свих шест су совјетске (руске) израде – реактори хлађени водом под притиском (VVER), с тим што су два најновија (пети и шести) технолошки и безбедносно усавршени. У међувремену су четири по редоследу грађења затворени 2007. године из безбедносних разлога, на захтев Европске уније, иако су додатно побољшани. Преостала два имају инсталисану снагу од по 1.000 мегавата (укупно 2.000), чиме задовољавају 34 одсто годишње потрошње електричне енергије у Бугарској.

Станко Стојиљковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.