Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држава на двору Карађорђевића

Док се Александар Карађорђевић са супругом спремао за венчање виндзорског принца Вилијама и Кејт Мидлтон, влада је донела Закон о дворском комплексу и у ред довела кривудаве, помало замућене токове буџетског новца за одржавање некадашње „адресе”југословенске монархије. Акт оставља комплекс у државној својини и проглашава га културним добром од општег интереса, чиме се додатно отежава могућност да после реституције буде враћен Карађорђевићима, али ће они и даље бити његови корисници, без плаћања накнаде.

Сем што ће наставити да угошћава потомке оних који су га саградили, двор и остатак комплекса би требало, најављују представници државе, да убудуће прима и више туриста него сада. Циљ је и да посетиоци најзад уживају у уметнинама и реликтима који не могу бити изложени у деловима комплекса данас доступним туристима. Ти експонати ће бити представљени у некадашњој гардијској касарни, чим се она обнови.

До више новца ће се можда доћи и тиме што новац за комплекс држава убудуће неће уплаћивати на рачун фондације Краљевски дворови, да би потом она њиме располагала на начин који је побудио сумње државног ревизора Радослава Сретеновића. Њега је зачудило то што је Министарство културе у 2008. за ту сврху одобрило око 30 милиона динара не тражећи извештај о томе како су потрошени. Још је необичније што су две трећине тих пара дате за репрезентацију, послугу и радну снагу, иако јеопоравак помало запуштеног комплекса изискивао доста пара. Сретеновић је због издвaјања буџетског новца без оправдања поднео прекршајне пријаве против двојице министара културе из тог периода.

– Процес против Војислава Брајовића је завршен и донета је осуђујућа пресуда, али се не сећам износа који је требало да плати. Поступак против Небојше Брадића и даље траје. Нисмо проверавали трошкове Министарства културе од 2008. године наовамо, тако да не знамо да ли је новац после нашег извештаја трошен пажљивије – каже Сретеновић.

Извештај Државне ревизорске институције је сачињен крајем 2009. а држави је било потребно још читавих годину дана да би формирала радну групу за припрему закона о дворском комплексу, који би требало да спречи даље неспоразуме о томе како се троши новац. Евентуално оправдање је што је комплекс тек почетком прошле године стављен на листу споменика културе од изузетног значаја, што је створило услове да се за њега осмисли посебан закон.

– Боље икад него никад – каже на то Срђан Срећковић, шеф радне групе и министар вера и дијаспоре, додајући да јеправо питање зашто закон није написан још 2001. када је Дом Карађорђевића постао корисник двора.

Oд 2004. године, када је држава за све радове у комплексу издвојила 120 милиона динара, давања су постепено пала на 30 милиона по једном буџетском циклусу. Сигурно је да барем новац за заштиту културног наслеђа похрањеног у двору није трошен без контроле. Суме за те намене биле су уплаћиване директно републичком Заводу за заштиту споменика културе, који је на тендерима бирао извођаче и надзирао радове, потврђује Вера Павловић Лончарски, директорка те установе.

Од повратка Карађорђевића, истини за вољу, комплекс је имао користи. Без помоћи државе, платили су рестаурацију дела уметничког и историјског блага двора, наводи Чедомир Антић, историчар и члан Крунског савета..

– За време Тита, комплекс је добро одржаван. После тога, док га је користио Слободан Милошевић, прилично је запуштен, нарочито Бели двор. У њему је било лоше грејање, па су постављени клима-уређаји, што је недопустиво без одобрења стручњака. Кров је пропао и прокишњавао – сећа се Марко Поповић, археолог и председник комисије за заштиту културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству.

Није преузимање дела терета заштите и обнове комплекса већ, како је он види, историјска правда разлог због којег Антић сматра да би двор требало вратити Карађорђевићима.

– Не бих рекао да је овим законом спречена реституција комплекса. Враћање двора краљевском дому не значи да би било могуће да се он сруши, као да је то било каква приватна имовина. Нови власник би имао обавезе према држави, јавности и историји да одржава двор за све будуће генерације – мишљење је Антића.

Ако не на реституцију, Драгољуб Ацовић, историчар и члан Крунског савета, рачуна на компензацију.

– Бугарска и Румунија су највећим делом вратиле имовину својим краљевским кућама а остатак је компензован. Грчка је одбила да то учини, па ју је краљ Константин тужио суду у Стразбуру и добио спор. Досуђено је принудно обештећење у новцу – објашњава Ацовић.

Владимир Вукасовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.