Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заустављен процес повратка имовине црквама

Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама не примењује се од Нове године. Износећи ову тврдњу адвокат Миња Николић, правни заступник традиционалних цркава и верских заједница у предмету враћања црквене имовине, објашњава да је тада истекао мандат директору Дирекције за реституцију Владимиру Тодоровићу, па нема ко да потпише решења о враћању одређеног добра цркви или верској заједници.

– Још чекамо да држава именује новог директора дирекције. Уз то, до пре десетак дана чекала се одлука Уставног суда о иницијативама за оцену неуставности појединих одредаба закона, што је индиректно утицало на непримењивање закона – каже Николић.

Иако није донета формална одлука о томе, док се чекала оцена Уставног суда процес враћања имовине је стао.

– Новчана надокнада, која је, такође, прописана овим законом, до сада се није исплаћивала, па се ни тај део закона није примењивао уопште – каже Николић.

У примени Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама је имао много сличних застоја, као што је овај који је тренутно настао, а некадашња министарка финансија Дијана Драгутиновић тражила је да се заустави враћање имовине црквама, док то питање не буде решено општим законом о реституцији. „Оштро смо реаговали на ту иницијативу тадашње министарке. Чини ми се да од доношења овог закона, држава чини све да задржи његову примену што више може”, истиче председник Савеза јеврејских општина Србије Александар Нећак.

– Да је постала део Закона о денационализацији црквена имовина била би обезвређена и црквама и верским заједницама било би исплаћено од 10 до 15 одсто њене вредности. Држава има много више него што мора да врати и зато се никако не бих сложио са изјавама Божидара Ђелића да би држава банкротирала када би свима вратила или исплатила за оно што је одузето – истиче Нећак.

По броју поднетих захтева за повраћај одузете имовине, Јеврејска заједница је на другом месту са 520 – испред ње је само Српска православна црква са 1.602 захтева. Док је СПЦ враћено отприлике око 40 одсто онога што потражује, а према неким подацима и око 70 одсто имовине која јој може бити враћена у натуралном облику, Јеврејска заједница добила је, према подацима дирекције, свега око десет одсто одузете имовине.

– Нема ту много неких великих, репрезентативних објеката, будући да су многи такви објекти и синагоге срушени у току и после Другог светског рата, највише 1952. године. Доста тога зависи и од разумевања и воље локалне самоуправе. У Суботици, на пример, јеврејској заједници враћен је добар део имовине, док у Београду и Новом Саду, на пример, готово ништа није враћено – каже Нећак.

Драстичне разлике овог типа постоје и у враћању одузете имовине Римокатоличкој цркви. Зрењанинској бискупији враћена је репрезентативна зграда у центру Панчева од 700 метара квадратних, у којој су биле смештене општинске канцеларије, РТВ Панчево, ликовна галерија. Београдској надбискупији враћен је један стан у Крунској улици који не може да користи јер је у њега општина уселила станара којем је, такође, одузет стан. Земљиште које Надбискупија потражује у већини случајева не може бити враћено јер се на њему налазе стамбене зграде или објекти од јавног значаја, каже Милутин Новаковић, секретар Надбискупије.

– Имамо такво земљиште на Дорћолу где је изграђена ОШ „Браћа Барух”, али и лево и десно од зграде Надбискупије у улици Светозара Марковића, где су изграђене стамбене зграде. Писали смо Министарству финансија, али и Министарству одбране и Граду Београду тражећи да добијемо у замену неко друго, слободно земљиште, можда и војно које се не користи, али нам нико још увек ништа није одговорио – наводи Новаковић.

--------------------------------------------------------------

Муслиманима ништа није враћено

Због црквене реституције повели су се и разни спорови: Национални парк Фрушка гора затражио је да подручје националног парка које је заштићено буде изузето из реституције и да тиме 10.000 хектара поседа који припадају националном парку и остану у његовом саставу. Из Епархије сремске, чијих 16 манастира те поседе потражује, поручивали су да не желе да одустану од њих и да не пристају на замену. Проблеме су изазвали и односи међу верским заједницама – због сукоба између Исламске заједнице Србије и Исламске заједнице у Србији повраћај имовине коју потражују муслимани није ни почео.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.