Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Манго

(фото аутор текста)

Петак увече, после поподневног пљуска и ноћашње олује, најбоље је време за трчање улицама Хонолулуа при врху „угашеног“ вулкана Панчбоул (Punchbowl), на чијој падини столујем више од две године.

Ретки аутомобили и још ређи шетачи паса не нарушавају спокој града чији су становници вечерас у четвртима између танких зидова пред никад довољно великим бљештавим сокоћелима испунили фотеље и заузели простране кауче, с којих атакују на претиле колуте пице, брда пржених кокошијих батака и крилца, вреће кокица, наслаге хамбургера и чега све још не...

Док се запућујем на већ утврђену маршруту од три миље вечерњег пешачења и трчања, радујем се открићу ове додатне благодати опустелог града. Већ после првог семафора, још једно откриће: међу разбијеним воћкама испод моћно широког дрвета манга на обали изнад улице указа се и један манго који је преживео пад с висине.

Подижем га и миришем. Ааах... из танке распуклине запљусну ме свежа зрелина тропских сокова миомирисне воћке какву раније нисам мирисао. У богатом букету мириса издваја се мирис чемпреса! Па, наравно, само педесетак метара даље у складном реду урањају се у небо високи танки чемпреси какве сам виђао само у Херцеговини!

Тако, значи, само оном ко је помирисао плод њиховог суседовања откривају ово двоје тихих преступника своју тајну љубав.

На моје чуђење, већ сам давно приметио по количини опалих плодова по двориштима и тротоарима, на којим недељама леже – мало на трпези бројних глагољивих птица, а много више да лагано вену и труну – свет данашњих Хаваја углавном не зна да су њихови стари манго, папаје, мандарине и смокве садили не само да би се хладили под њиховим крошњама и дивили се њиховом цвету и боји плодова већ пре свега да би се наслађивали рајским даровима.

Спуштам овај малени дар олује на камени зид дуж улице. Ако ме сачека у повратку, понећу га кући. Враћајући се, откривам да га нисам заборавио, као што ни он мене није изневерио.

Два пута мањи него они који у картонским кутијама с преградама посредством Костко маркета приспевају из Мексика, и варљиве зелене коре, овај неугледни мали ветроломник награди ме вечерас укусом и мирисима који су ме натерали да се латим „пера“ и упишем га у ретке доживљаје и опажања који остају у књизи лепог живљења.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.