Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Коначни податак о БДП-у у 2009. до септембра ове године

Миладин Ковачевић

Поводом извештавања „Политике” да је Републички завод за статистику објавио да је бруто домаћи производ Србије у 2009. години опао за 6,2, а не за 3,1 одсто, као што је гласила претходна процена, са нашом опаском да тај податак намеће нека преиспитивања економске политике, заменик директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић изјавио је јуче да би коначан податак о реалном кретању бруто домаћег производа (БДП) Србије за 2009. годину требало да буде објављен до септембра.

На јучерашњем представљању новог броја Макроекономских анализа и трендова, који издају Економски институт и Привредна комора Србије, Ковачевић је рекао да је за 2009. годину прва процена на крају године била да је БДП у односу на 2008. опао за 3,1 одсто, обрачунато у сталним ценама из 2002. године. Касније, након неколико месеци, у првом кварталу 2010, када је статистика прикупила детаљније податке – о порезима, субвенцијама и ценама, на основу прве реалне процене, РЗС је објавио прву процену номиналне вредности БДП-а у текућим динарима за 2009. годину од 2.815 милијарди динара. У другој процени  РЗС је БДП у 2009. години износио 2.713 милијарди динара, што је од претходне процене било мање за 3,6 одсто.

Када та разлика није већа од три-четири одсто, рекао је Ковачевић, првобитна процена се сматра добром и тај податак су аутори економских пројекција користили за наредну 2010. годину.

Статистика може да објави реални рачун стопе кретања БДП-а у 2009. години када добије рачун у сталним ценама, који је у припреми, а вероватно ће бити објављен до септембра, рекао је Ковачевић.

– Тај рачун у сталним ценама даће коначну процену реалног кретања БДП-а у 2009. години. Оцена реалног кретања је промењена са минус 3,1 на минус 3,5 одсто зато што се прешло на обрачунавање БДП-а у ценама из претходне године, уместо до тада у сталним ценама из 2002. године – објаснио је Ковачевић.

Последња процена да је стопа кретања БДП-а у 2009. била минус 6,2 одсто, рекао је Ковачевић, мање је значајна од номиналне величине, јер се на основу ње рачунају битне економске пројекције за наредну годину. Коначна номинална величина БДП-а у 2009 (у динарима) биће први пут објављена у сталним ценама.

Када је реч о економској политици, за њено креирање није битно реално кретање БДП-а, већ његова номинална величина, а она је у 2009. била мања за 3,6 одсто. Разлика првих процена кретања БДП-а у 2009. је последица промене базне године, односно разлике између величине коју дају краткорочне статистике и завршни рачуни, који су иначе  пристрасни, као и ценовне разлике између унутрашњих и спољних цена, а оне су биле велике у тој години, додао је Ковачевић.

Он је још казао да је податак да је номинална вредност БДП-а у 2009. години умањеназа 3,6 одсто био битан за планирање фискалног капацитета и макроекономских мера у 2010. години, али ништа не мења у пројекцијама до 2020. године. Не утиче битно на пројектовани буџет у 2011. години, али остаје проблем финансирања плата у јавном сектору и пензија, као и намиривање довољно новца за инвестиције, као основе будућег раста.

Стојан Стаменковић је тим поводом ипак приметио да са овом променом номиналне вредности БДП-а јавни дуг није достигао 41 одсто БДП-а, већ између 42,5 и 43 одсто, што значи да је сада много мањи простор за јавно задуживање (кредити за које гарантује држава).

Став аутора МАТ-а је да би практичне последице могле да се јаве у виду потребе преиспитивања фискалне одрживости и простора за јавно задуживање, имајући у виду примену фискалних правила у наредним годинама.

Када је у питању 2011. година, јасно је да ће већи издаци за плате у јавном сектору и пензије због више инфлације захтевати ребаланс буџета. Када је реч о буџетском дефициту може се претпоставити да ће инфлација повећати и приходну страну и да са те стране неће бити проблема, чак и када се укалкулише новоутврђена минимална цена рада. Али ће се удео дефицита у (новооцењеном) БДП-у нешто повећати, став је аутора МАТ-а.

А. Микавица

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.