Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дволични конкурси Министарства културе

Дупли аршини за издаваче

Министарству културе Републике Србије, у различитим сазивима, до сада се увек нешто могло замерити, јер природно је да онај ко ради може и да погреши. Међутим, оно што се дешава сада најпре изазива реакције чуђења, а затим критике. Ево о чему је реч. Када се отвори сајт Министарства културе, и то онај део који се односи на конкурс за откуп књига, а за потребе библиотека у Србији, могу се видети пропозиције заправо за два конкурса отворена у року од само месец дана. Разлика је „само” у томе што су неки услови битно промењени.

Први конкурс за откуп књига, објављених прошле године, био је отворен 7. марта и трајао је до 8. априла. Поред услова о томе која врсте литературе улази у избор комисије за откуп, и како ће књиге бити биране за библиотеке, налази се и у овом случају важна одредница, да се откуп дела тиража врши по продајној књижарској цени, умањеној за 20 одсто књижарског рабата, (односно попуста и умањења цена књига које издавачи чине за књижаре) и уз увећање ПДВ-а од осам процената. У овом случају издавачи попуст дају Министарству културе.

Када се на сајту прочита текст другог конкурса, који је отворен 22. априла, и траје до 22. маја, може се видети да су неки услови битно измењени, и то за издања која су имала одређену помоћ при објављивању. Те пропозиције кажу да ће се „публикације чије је издавање суфинансирано средствима из буџета Републике Србије, односно буџета Аутономне покрајине, откупљивати по продајној књижарској цени умањеној за 75 одсто књижарског рабата, а да ће попуст (рабат) за књиге које су помогнуте из буџета локалне самоуправе, или донацијама и спонзорством, износити 55 одсто. Даље се каже да ће они издавачи који су књиге објавили „из сопствених прихода”, давати попуст од 35 одсто, а увећан за осам процената ПДВ-а.

У ком тренутку је дошло до ове измене и како је уопште могуће да се око исте ствари отворе два конкурса у неразумно блиском временском раздобљу. У Министарству културе предуго смо тражили одговор на ова питања.

Оно што из ове приче може да се закључи јесте да ће они издавачи који објављују скупа и квалитетна, најчешће преведена издања, затим монографије и студије из области хуманистичких наука, бити „кажњени” зато што траже помоћ у финансирању. Ако хоће, моћи ће држави књиге да дају за џабе. Уколико то не буду хтели, на шта имају свако право, библиотеке и читаоци биће ускраћени за добре књиге. Не треба сумњати у то да је већина издавача већ поднела пријаве и послала примерке књига комисији за откуп на увид (што наравно кошта) већ приликом првог конкурса. Како треба да поступе при поновљеном конкурсу, шта још могу да очекују? У разговору са правницима добијамо одговоре, мада се и стручњаци за право најпре позивају на здрав разум и фантастичну могућност да се два конкурса мењају по потреби, а затим на забрану дискриминације, загарантовану Уставом. Дакле, како је могуће до те мере правити разлику међу издавачима, једнима се тражи мањи, а другима тако велики попуст?

У Министарству културе постоје произвољности и око других конкурса, па и оног за доделу средстава за суфинансирање за заштиту и очување археолошког наслеђа и културне баштине. Када је крајем прошле године био отворен конкурс за ову област, установама културе које се већ налазе на републичком буџету речено је да ипак могу да учествују (иако до тада то није био случај). Онда је ова одлука поново недавно преиначена, и челницима ових институција речено је да ипак немају право на новац од државног конкурса. Пошто последњих година, откако траје криза, готово ништа не добијају од средстава Скупштине града, остаје им да располажу својим малим буџетима. Лоша комуникација, произвољност, колатерална штета нагле смене министара?

Један од ретких представника институција културе, а која је желела да разговара о овом проблему јесте Ксенија Радуловић, директорка Музеја позоришне уметности Србије. Првим људима других установа једноставно је мрско да се оглашавају и тако можда дају повода за ускраћивање новчаних средстава.

– Јасно је да у култури нема довољно новца, али није увек проблем у недостатку, већ најчешће у распоређивању средстава. То је кључно питање. Пре годину дана постављао га је Иван Тасовац, и бојим се да никаквог одговора није било. Живимо у систему у којем третман једне државне установе културе неретко зависи од неких околности које немају везе са професионалношћу. Некада третман зависи и од политичке констелације и од тога како се директор те институције „котира” – каже за наш лист Ксенија Радуловић.

Иначе, све више се у „културним” круговима ствари сазнају у приватним разговорима, а начин на који се новац распоређује преко конкурса коментарише се „као занимљиво штиво”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.