Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЖЕ И ОВАКО

Пут око света за 120 дана

Дејан и Душан у Србији покушавају да нађу посао, а у међувремену за мале паре обилазе свет. Организују путовања за пријатеље и за пријатеље пријатеља

Душан и Дејан спајају лепо и корисно. После положених испита на Архитектонском факултету у Београду и мастер студија у Италији, одлучили су да себе часте, ни мање ни више, путом око света. Нису имали много новца, али сналажљивости и авантуризма им није мањкало. Када су чули где су све били, пријатељи су молили да и њима пронађу ниске цене карата и смештај по могућству за „џ”. Нису морали дуго да их наговарају, направили су сајт www. companions-serbia.webs.com. где шире круг познаника и обилазе планету за суму коју покрива чак и џепарац.

– Наш начин је много занимљивији него да идемо преко агенције. Налазимо авио-карте преко лоу кост компанија и успут се сналазимо. На пут око света кренули смо преко Мађарске, Пољске, Литваније, Русије, до Сибира, камповали поред Бајкалског језера, скокнули у Монголију, па до Сингапура, обишли Вијетнам, Камбоџу и Малезију, башкарили се на плажи на Тајланду, па после четири месеца завршили на светској изложби EХPO у Кини – каже Душан Момчиловић (27).

– Што смо више путовали, путничка грозница више се увећавала, додаје сапутник и другар Дејан Вуковић (26).

– У почетку смо били еуфорични због јефтиних авио-карата, а касније и то досади, па смо кренули ауто-стопом. Излуђује нас када неко сваке године иде у Паралију, коју ми зовемо боранија, а за исте паре може да се оде на толико дивних места. Не бих да глумим мајку Терезу али желим да ослободим окружење од трасираних агенцијских понуда – додаје.

Преноћиште су младићи углавном налазили преко програма Couchsurfing, познатог у свету по пријавама људи који нуде бесплатан конак странцима, а на тим местима најчешће су, кажу, сретали Пољаке.

– У Кини смо упознали пар из Швајцарске, који је кренуо на пробни медени месец бициклом до Токија, ако то преживе, онда ће се и узети, кажу. Једна породица из Лондона, пак, рентира стан док путује и од тих пара обилази свет. Ипак, највише смо упознали архитекте. Разлог лежи у томе што на студијама научимо сваки стуб светских грађевина, па желимо да видимо и контекст, и сазнамо како је све то опстало до данас.

Импресионирани овим причама, другари су звали да и њима нађу неку повољну варијанту. Зато су и направили сајт који је, за сада, само за пријатеље и пријатеље пријатеља. Ако знате некога ко је путовао са њима, упадате у друштво. До сада је преко њих путовало 200 људи, а младићи, занимљиво, за услуге не узимају никакав проценат.

– Златно доба лоу коста у Европи је завршено. Те компаније су доживеле експанзију кад су се појавиле, али ултраповољних понуда више нема у толикој мери. Прошле године неке су и банкротирале, а најповољнији је још увек Ryanair. Ми их пратимо, и знамо кад дају попусте, некад је то само једном месечно, и то на сат времена, каже Вуковић.

Шта препоручују да се посети?

– Увек Кину јер је без премца. Очекивао сам развијену земљу, али да је толико сређена, нисам могао да замислим. Тамо се граде читави хектари, и води се рачуна о сваком детаљу. По уређености су далеко испред Европе у којој је све већ саграђено. Један наш друг је после Шангаја отишао у Њујорк и разочаран питао:„И то је све што имате? И то је то?” Ето колико Кина опчини човека. Замерка је једино њихово незнање енглеског па су нас у Пекингу „бело гледали” на спомен речи интернет и тоалет – каже Момчиловић.

Када све саберу – више су очекивали од Москве, али им је Петербург зато освежење као из бајке. За највеће разочарање издвајају Дубаи. Локалци су надмени, кажу, а простора за шетњу нема на видику. Без новца и кола тамо нема шта да се тражи. Јавни простори су неуређени, нема места за човека, све је подређено аутомобилу...

Шта планирају ови наши светски путници? Наравно, даље, у потрагу за аутентичним животом, пиринчаним пољима, селима, свим оним местима где туризам још није променио навике становништва. Чека их крстарење Балтиком, док у августу не оду на специјализацију у Кину.

Њихова мала „фирма” тиме се не затвара. Оданде могу да саветују, а ту је и београдска екипа на коју могу да се ослоне. Иста она којој још нису успели да покажу преко 12.000 фотографија са путовања, и којој су за један од рођендана поклонили авионске карте до Малте за цело друштванце. Иако су биле јевтине, другови кажу да им је то био највећи поклон који су добили у животу.

-------------------------------------------------------

Веровали или не

– Најјефтинија авио-карта коју смо нашли била је Милано–Рига за 0,001 евро. Била је то хит промоција. Банка је одбила трансакцију пошто у систему нема мању јединицу од једне паре (евра), и био је проблем како платити нешто тако јевтино. Звао сам банку, променили су ставку у систему, и ми смо отишли на пут – уверава Момчиловић.

--------------------------------------------------------

Друга страна приче: архитекте у Србији

- Увек сам мислио да за правог човека мора да има посла. Али, моје искуство је 30 послатих биографија за посао и ниједан одговор. Стипендија за таленте обавезује нас да радимо у земљи пет година, или да је вратимо. Захвални смо за стипендију али овде нема посла, каже Вуковић, и додаје да се архитекте у Србији просто штанцују. – Каиро има 20 милиона људи, четири факултета архитектуре, и на сваком по 50 студената, а у Београду на архитектуру примају 450.

М. Сретеновић

--------------------------------------------------------

КОРИСНО ЗА МЛАДЕ

Увек може јефтиније

Ниже цена смештаја, превоза, улаза у музеје, галерије, позоришта, на спортске утакмице, за куповину, неке су од могућности на које могу да рачунају омладинци уколико имају одговарајућу картицу, мада може и без ње само ако се боље информишу

Попуст, како то добро и примамљиво звучи, посебно младом човеку чији је џеп обично „плићи”, а жеље и прохтеви велики. Управи та чаробна реч везује се за све популарније омладинске картице уз помоћ којих се може проћи знатно јефтиније, било да је реч о култури, саобраћају, спорту, туризму или трговини. Зато је разумљиво што у Србији све више младих жели да има неку од картица које коштају од 500 до 900 динара, а могу да им омогуће бесплатан улаз у музеј, карту за позориште упола цене или пак јефтинији смештај у хостелу. Мада има и оних који, из личног искуства, тврде да су попусти симболични или пак не функционишу и да се често и без свих тих повластица могу остварити значајне погодности.

Неке од најпознатијих међу омладинским картицама, које својим власницима пружају могућност да ушпарају који динар, су ЕТЦ, „Еуро 26”, „Ајзак”, као и чланство у Младим истраживачима, Феријалном савезу Србије...

Картица уместо индекса  

Студентима свих универзитета и виших школа, без обзира да ли су на буџету или самофинансирајући на основним или специјалистичким студијима намењена је идентификациона картица ЕТЦ (Easy Travel Card-ETC), без обзира на то колико имају година, с циљем да им се побољша стандард.

Документ који сведочи о томе да је власник картице студент или ученик у једној од 110 земаља света је картица „Ајзак” (International Student Identity Card-ISIC). Ова кратица је међународно признат доказ студентског статуса од стране Унеска. И њен циљ је да својим корисницима обезбеди што више попуста на мноштво производа и услуга како у земљи, тако и у иностранству. Већина од 35.000 попуста односи се на услуге хотелског смештаја, превоз, установе културе и ресторане, па чак и телефонске разговоре.

За добијање „Ајзак” бенифит картице потребна је лична карта, индекс или уверење о студирању и уплата годишње чланарине од 500 динара.

– Од 2002. године млади у Србији имају могућност да буду власници омладинске картице „Еуро 26” – сазнајемо од Газеле Пудар, пројект-менаџер организације „Еуро 26” додајући да је, за разлику од идентификационе картице „Ајзак”, ова намењена свим младим људима, без обзира на то да ли студирају или не а кошта 900 динара. Корисник  „Еура 26” остварује попуст у земљи и Европи, наравно са формама потписницама споразума, од железнице и авио-компанија, галерија, биоскопа, до продавница одеће и обуће или пак за куповину рачунара.

Европска омладинска картица настала је 1986. године, када се шест националних удружења омладинских картица (Белгије, Француске, Холандије, Португала, Шкотске и Шпаније) удружило дајући попусте младим људима. „Еуро 26”, коју је подржало и Министарство омладине и спорта Србије, данас постоји у 41 европској земљи и омогућава својим корисницима, којих је 4.200.000, бројне попусте на територији целе Европе, све у жељи да побољша стандард младих.

И на Свети Стефан, што да не?

Међу многобројним „снижењима” која су обично симболична, од пет до 10 одсто, најчешће коришћена, која доносе и највећу уштеду, јесу она која се односе на путовања и смештај у хотелима.

– Наши чланови имају значајне попусте у великом броју хостела у Србији и иностранству уз симболичну чланарину од 500 до 700 динара годишње – истиче Жарко Гверо, секретар у Феријалном савезу, додајући да је код нас идеја о развоју омладинског туризма покренута још 1920. године у Сарајеву, када је одржана и оснивачка конференција Феријалног савеза Југославије.

У организацији Феријалног савеза и уз помоћ државе млади су још 1923. године летовали на Светом Стефану, а касније на Болу, Брачу и Јелси (Република Хрватска). Кроз ову организацију прошло је много деце и омладине, процењује се два до три милиона феријалаца. Чланови Феријалног савеза могу бити сви, без обзира на годиште.

Данас је Феријални савез Србије члан Међународне организације омладинских хостела, која има близу четири милиона чланова у око 70 земаља и близу пет хиљада омладинских хостела.

–У хостелима се, за разлику од хотела, изнајмљује кревет – објашњава Гверо и додаје да су осмишљени тако да пруже пре свега чист и јефтин смештај у собама у којима може да се бира између једнокреветних, двокреветних, па до вишекреветних спаваоница у којима буде и до 20 кревета. Често су то зграде ученичких и студентских домова у које се, када у њима нема ђака, смешта омладина која путује. Сви хостели који се налазе у нашој понуди задовољавају међународне хостелске стандарде, додаје наш саговорник.

Студентско снижење

Понегде је за „студентско снижење” довољно показати индекс, као рецимо у позоришту

„Мадленијанум” у Земуну где академци, имају попуст од 50 одсто, исто важи и за старије суграђане, док за власнике картица, рецимо „Еуро 26”, тај попуст не важи. Има још сличних случајева, зато би пре него што се посегне за картицом требало проверити где важи и колики се попуст може добити.

Готово да нема аутопревозника који не одобрава неку врсту попусте за младе и студенте, који износи од 10 до 40 одсто. Требало би имати у виду да је „попуст на попуст” немогуће добити. Значи, они који имају неку од картица која носи попуст од рецимо 30 одсто и индекс на који се такође остварује попуст од 30 одсто, не значи да могу купити 60 одсто јефтинију карту, већ се мора изабрати један, повољнији, попуст.

Повластице на железници су прича за себе будући да постоје бројне опције које омогућавају јефтиније путовање и до 50 одсто, за млађе од 26 година, новинаре, путовања у трајању од три недеље – железницама 29 европских земаља, али је неопходно добро се распитати о условима.

Није исто путовати сам и у групи, која уколико је већа од шест особа такође може да оствари многобројне бенефиције, па није згоре наћи истомишљенике било да се ради о чланарини у библиотеци, посети музеју, позоришту или одласку у ресторан. Такође се узима у обзир и редовна посећеност, рецимо ресторанима, која за последицу има ниже цене. Једном речју, за оне који желе да уштеде начин увек постоји.

-----------------------------------------------

Повластице на железници

За путовање железницом у 2010. години, чак 25,51 одсто путника користило је опште претплатне карте (месечне и полумесечне) које омогућавају јефтинију вожњу.

– Путници који имају легитимације Феријалног савеза, организације „SОSF” (ЕTC) и удружења грађана: „ЕUРО 26”, „ISIC”, „ITIC” и„IYTC”само куповином железничких легитимација „SRBPLUS” и„RAILPLUS”стичу право на повлашћену вожњу железницом – рекао нам је НенадСтанисављевић, из медија центра Железнице Србије.

Легитимација „SRB PLUS”омогућава 30 одсто попуст у унутрашњем саобраћају и намењена је свим категоријама путника: младима до 26 година, одраслима и особама старијим од 60 година.

– Легитимација „RAIL PLUS” даје право на 30 одсто попуста на редовну возну цену, код куповине карата у унутрашњем саобраћају и за релације до Републике Српске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, док се у међународном саобраћају са осталим железницама одобрава попуст од 25 одсто на редовну возну цену – подсећа наш саговорник.

За чланове Феријалног савеза Србије, организације „SОSF” (ЕTC) и удружења грађана: „EURO 26”, „ISIC”, „ITIC”i „IYTC”, легитимације „SRB PLUS”и„RAIL PLUS”јефтиније су од редовне цене и коштају 100 динара ( SRB PLUS)и четири евра, односно два и по за млађе од 26 година (RAIL PLUS), противвредност у динарима.

Славица Берић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.