Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сто година од рођења Милована Ђиласа

Милован Ђилас

Милован Ђилас, најпознатији комунистички дисидент бивше Југославије, рођен је на данашњи дан пре 100 година, 12. јуна 1911, у селу Подбишће у близини Мојковца, у Црној Гори.

Његово најпознатије дело „Нова класа” (1957) Оксфордски форум је уврстио међу 100 књига које су највише утицале на културу Запада после Другог светског рата. Милован Ђилас је основну школу и гимназију завршио у Беранама, а у Београду уписао Филозофски факултет 1929. године.

Члан забрањене Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1931. а две године касније осуђен је на казну од три године затвора, коју је издржавао у Сремској Митровици.

После доласка Јосипа Броза Тита на чело КПЈ 1937. године, Ђилас је постао члан најужег партијског руководства, Централног комитета КПЈ и Политбироа ЦК КПЈ.

Непосредно је организовао одлазак добровољаца у Шпански грађански рат (1936–1939) а после окупације Југославије почетком јула 1941. отишао је у Црну Гору ради организовања и покретања устанка против окупатора.

Током Народноослободилачког рата, Милован Ђилас је непрекидно био члан Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Из рата је изашао у чину генерал-лајтнанта, а 1949. постао је генерал-пуковник. Одликован је Орденом Народног хероја.

Дао је велики допринос у борби југословенских комуниста против Информбироа, започетој 1948. године.

Почетком 1953. постао је потпредседник југословенске владе а крајем те године председник Савезне народне скупштине.

Тада је, као водећи партијски идеолог и теоретичар, већ објављивао у листу „Борба” и у часопису „Нова мисао” своје знамените, антидогматске текстове, у којима се залагао за отворену унутарпатријску дискусију и отворену борбу мишљења, као и за пуну демократску трансформацију КПЈ (СКЈ) и југословенског друштва.

После објављивања његовог есеја „Анатомија једног морала” и забране „Нове мисли”, у јануару 1954. године, почела је Ђиласова голгота.

Под оптужбом да је „ревизиониста” смењен је са свих функција, а на тајном суђењу 1955. осуђен је на казну затвора од осамнаест месеци, условно на три године.

Због интервјуа „Њујорк тајмсу”, у децембру 1956. осуђен је на три године строгог затвора. Следеће године појавила се у САД његова књига „Нова класа”, која ће га учинити несумњивим перјаником комунистичког дисидентства. Због објављивања књиге осуђен је 1957. на нових седам година затвора, у збиру с ранијом казном на девет година.

Условно је пуштен из затвора 1961. али је због књиге „Разговори са Стаљином” наредне године осуђен на нових пет година затвора. Ослобођен је последњег дана 1966. године, а после две године је добио пасош.

Путовао је у Велику Британију и у САД. Пасош му је поново одузет 1970. и враћен тек 1987. године.

Непрекидно је био под контролом ДБ и редовно критикован од партијске врхушке.

Милован Ђилас је умро у Београду 20. априла 1995. године, асахрањен је у породичној гробници у родном селу у Црној Гори.

Сл. К.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.